Ово су ЧЕТИРИ ЗНАКА да сте имали НЕСРЕЋНО ДЕТИЊСТВО - Ако имате ове проблеме, корен је управо у овом животном добу

Детињство се често идеализује, али не одрастају сви безбрижно. Понекад тек у одраслом добу схватимо колико је наше детињство било далеко од идеалног.

„Као што истиче Џинет Браун, ауторка Приручника за изградњу срећнијег живота у неуредном свету, разумевање нечије прошлости је кључни корак ка излечењу и личном расту. Психологија препознаје одређене знакове који могу указивати на несрећно детињство. Ови знаци су суптилни и често скривене невиним очима деце, али остављају дубоке трагове у нашим одраслим животима“, објашњава породична и брачна саветница Тина Феј.

Она је истакла који су то знаци, односно особине, које указују на то да је човек имао несрећно и тешко детињство.

1. Потешкоће у стварању односа

„Ако често осећате да вам је тешко да верујете другима и градите значајне односе, то може бити резултат несрећног детињства. Наше ране године обликују наше разумевање односа; стога, недостатак поверења, топлине или емоционалне сигурности у детињство се често преноси у одрасло доба“, каже саветница.
Али препознавање ових образаца је први корак ка промени. „Промена је могућа. Разумевање ваше прошлости може постати ваш компас ка испуњенијој будућности“, додала је Феј.

2. Необјашњиво осећање кривице

„Да ли носите осећај кривице или одговорности за ситуације које су ван ваше контроле? Ово може указивати на тешко детињство, посебно ако сте одрасли у хаотичном или насилном окружењу. Деца из таквих средина често интернализују кривицу, иако нису била крива “, каже саветница. Она наглашава важност разумевања сопствених вредности и прошлости како бисмо одбацили ову кривицу и прихватили себе.

3. Потешкоће у изражавању емоција

Ако нам је тешко да изразимо или чак препознамо сопствене емоције, то може бити повезано са изазовним детињством.
Феј напомиње: „Деца чије су емоције занемарене или омаловажене често одрастају у одрасле особе које се боре са емоционалном свешћу и изражавањем. Једно од корисних алата за суочавање је вођење дневника. Дневник је моћан начин да се истраже нечија осећања и повећа самосвест. То је кључни корак ка излечењу и емоционалном расту.“

4. Нездрави механизми суочавања

„Ако сте склони и подложни нездравим навикама или понашању да бисте се носили са стресом, то може бити резултат детињства пуног траума“, каже саветница. Деца изложена сталном стресу често развијају нездраве стратегије суочавања које се у одраслом добу могу развити у штетне навике или зависности.

„Иако промена може изгледати застрашујуће, уз разумевање, подршку и одлучност, могуће је заменити ове обрасце здравијим навикама“, закључила је Феј.