Срби, овако се УЛАЗИ У ЦРКВУ - Свештеник саветује како да се понашате и шта да носите када идете на литургију
Уколико се овог јутра спремате за одлазак на литургију, добро је да знате и како да се обучете за ову прилику. Вероучитељка саветује да се за ову прилику обучете свечано и пристојно, без истицања облина или било којих физичких атрибута. Свештеник додаје и да је потребно носити белу кошуљу.
Уколико сте се питали како је исправно да се обучете за одлазак у цркву, вероучитељка је дала одговор на то, па следећи пут када кренете на Литургију, будите спремни.
У наставку је објава вероучитељке Андрее Кереш.
Потребно је појашњење "пристојног облачења" Јер данас је "пристојно" и када се не види центиметар коже, али смо толико утегнути да се све оцртава.
Литургија је један од најсвечанијих догађаја у црквеном животу и због тога у цркву не треба да долазимо обучени као да смо кренули да избацимо смеће.
Као што постоје неке норме одевања за суд, школу или било коју установу, тако и у цркву треба да долазимо пристојно обучени, а не утегнути, да нам се све оцртава или са деколтеом.
Због тога су за жене сукње/хаљине (које нису изнад колена) или широке панталоне најлогичнији избор. А за мушкарце панталоне, фармерке и мајице или кошуље које нису толико кнап да пуцају…ако је икако могуће.
Дирљиве сцене у посети ВЕЛИКОЈ СВЕТИЊИ - Никола Роквић помолио се за опрост на крсну славу своје породице
Бледа и МАЛАКСАЛА - Певачица отишла на романтично путовање са мужем, ЗАВРШИЛА БОЛЕСНА у хотелској соби
Није мода отишла у том смеру само за жене….Данас су мушкарци толико склони утезању да можемо да им избројимо сваки мишић. Црква је место за молитву, а не за привлачење пажње.
Сад ће неко рећи:
"Не може неко да буде "крив" за нечије мисли…ако неко у цркви има такве мисли, имаће их и да су сви обучени као монаси."
А можда и неће?
А све и да хоће, бар ћемо знати да нисмо свесно допринели томе.
Борба са мислима је озбиљна ствар, и колико год неко био одрастао и зрео и колико год знао зашто је негде дошао, ипак је само човек.
Наравно да ми нисмо одговорни за нечије мисли, јер често не можемо да будемо ни за своје…али ако смо свесни да облине (биле оне мушке или женске) привлаче пажњу, зашто их истицати на месту на ком не треба да буду у фокусу?
Сви већ имамо довољно искушења са својим мислима, нарочито у току Литургије, и због тога су ово неке норме облачења које раде у нашу корист, а не да увреде или искључе било кога.
Када је реч о правилу да жене носе мараму у цркви, то правило је установљено пре две хиљаде година, а сви знамо у каквом су положају жене биле тада. Ношење мараме у цркви нема никакву теолошку позадину. Ја лично, мараму не носим у цркви, носим је у манастиру, и то не зато јер је то неко светије место, већ зато што у манастиру живе монаси који су изабрали врло специфичан и изазован начин живота и из тог поштовања.
Понашање на литургији
Уколико одлазите на литургију, послушајте речи оца Предрага Поповића који је објаснио како морате доћи у цркву недељом. Овде многи греше.
- Када погледам народ из олтара, тачно знам ко разуме литургију. Онога дана када будем погледао из олтара и видео што више људи у белом или некога ко носи нешто бело излазим из олтара да поручим верницима да знају зашто су ту, да су схватили суштину. Недеља је други Васкрс, зато се недељом поздрављамо са Христос Васкрс. Онда крећемо понедељак, који је посвећан анђелима, уторак Јовану Крститељу, среда дан када су издали Христоса, петак дан када је разапет, то су дани туге. Четвртак је дан светог Николе, субота је дан туге посвећен упокојенима, недеља је васкрсење. Ми долазимо у цркву у црним матнијама, које обележавају жал за овим светом, за тим што смо отпали од Бога, што смо прихватили грех, што смо грешни, што су други грешни, е зато носимо црнину, покривајући наша тела и тиме исказујући да се боримо против страсти. Преко тих наших црних одора облачимо беле, недељом иду беле одежде, зелене када су Духови, црвене када је светитељски празник, али недеља је спасење и носи се бело. Жене треба да носе хаљине, да покрију своју страс и облине, да покажу смерност - савет је оца Предрага Поповића.
