У четвртак је АРАНЂЕЛОВДАН, славимо сабор Светог архангела Михаила - Нема девојка проговорила пијући воду са овог извора

Православни верници у четвртак славе Светог архангела Михаила, славу у народу познату као Аранђеловдан. Домаћинства која славе морају за тај дан имати славску свећу, колач, који се меси у дому у којем се прославља и наравно жито.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у 3. веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског. Као крсну славу, Аранђеловдан су славили Цар Душан Силни, Стефан Немања и његови синови. Слава је Саборне цркве у Београду.

Постоји и сећање на догађај када је један неверник одвео ћерку до чудотворног извора у Фригији, и питао хришћане шта треба да ради да би је излечио.

Пролог каже: У Фригији беше једно место звано Хони (погружење) недалеко од Јерапоља; и у том месту извор воде чудотворне. Када апостол св. Јован Богослов са Филипом проповедаше Јеванђеље у Јерапољу, он погледа на оно место и прорече, да ће се на том месту отворити извор чудотворне воде, од које ће многи добити исцељење, и да ће то место посетити велики Архистратиг Божји Михаил.

Ускоро за тим испуни се ово пророчанство, отвори се извор воде, који се прочу на све стране због своје чудесне силе. Неки незнабожац у Лаодикији имаше кћер нему, и због тога беше у великој жалости. Но у сну му се јави Архангел Михаил и упути га да води кћер своју на тај извор, па ће оздравити. Отац одмах послуша, одведе кћер своју и затече на води тој много народа, који дође да тражи спасења себи од разних мука. То беху све хришћани.

Тада тај човек упита како треба искати исцелење, а хришћани му рекоше: У име Оца и Сина и Светога Духа треба молити Архангела Михаила.

Човек се онај тако и помоли, и кћер своју напоји оном водом, и девојка поче говорити. Тада се онај незнабожац крсти заједно са ћерком и целим домом својим и сагради код извора онога цркву у име Архангела Михаила.

Касније се на том месту настани један дечак, по имену Архип и подвизаваше се ту тврдим подвигом поста и молитве. Незнабошци му чињаху многе пакости, јер им не беше по вољи, што од хришћанске светиње толика сила исхођаше и народ многи к себи привлачаше. Па у злоби својој навратише оближњу реку, да потопи и цркву и извор.

Али, по молитви Архиповој јави се св. Архангел и отвори у стени крај цркве једну расулину, у коју се сместила навраћена река. Тако се спасе оно место, и назва се Хони - погружење - јер се река погрузи у отворену провалију.