Мајка мисли да сам још НЕВИНА... јесам, МАЛО СУТРА! Све је почело кад сам имала 13 година...
Природа је јача од разума.
Живети у селу недалеко од Смедерева није лако. Девојка не може, да извините, да пусти гас, а да о томе цела улица не прича месец дана, јер се ионако ништа не дешава. А кад ти је досадно, као што је и мени било, па си још тинејџерка, свашта ти се безобразно мота по глави...
ХОЋЕТЕ ДА ИМАТЕ СЕ*С У ВОДИ? Ево шта прво треба да знате - није баш наивно!
Наравно, родитељ последњи сазна, шта год да се дешава. Рано сам остала без оца алкохоличара, што је свакако утицало на мој развој, а већ у 12-ој години сам осећала да имам израженију сексуалну жељу од мојих вршњакиња. Тело се пробудило и ја сам 24 часа дневно размишљала о сексу, сексу, сексу...
Моји вршњаци су били довољно незрели и напаљени да на сваки мој миг одреагују ерекцијом, што сам обилато користила. Неки од мало имућнијих су већ имали кола (крнтије, али кола), а ништа лепше него наћи какав пут друм или шумицу поред Дунава, и онда - удри, брале!
САЗНАЈ КОЈЕ КРВНЕ ГРУПЕ КОМАРЦИ НАЈВИШЕ НАПАДАЈУ! Ево како да се одбраниш од ових малих напасти!
Но, да не журим, идемо редом. Једва сам дочекала да напуним 13 година и тада се догодило први пут, са једним стидљивком из разреда. Пробила сам лед, и небо је било граница... оно које сам гледала на леђима, док сам лежала на ћебету усред пустог пољанчета, а момак се трудио да ме задовољи, како зна и уме.
Наравно, убрзо се прочуло да волим мушкарце, и то и ван граница мог села, па сам учестала ноћне изласке по оно мало кафића у околини. И понуде су постале боље, од старијих и имућнијих. Ипак је боље у Тојоти, него у раздрнданом Југу љубав водити, сложићете се!
ОГЛАСИЛИ СЕ РОДИТЕЉИ ПОВРЕЂЕНЕ СРПСКЕ МАНЕКЕНКЕ: Открили тренутно стање, споменули и инвалидска колица!
Наравно, мајка, која ме је увек саветовала да пре пунолетства ни не погледам мушкарца, ништа није знала о томе. Не зна ни сад, када имам 18 година.
Од ове сиротиње смо некако сакупили паре да почнем студије у Београду. Кад само помислим колико ме тамо дивних фрајера чека, а да не причамо о колима и скупим хотелским собама, ноге почну да ми клецају! Па, не може се вечито под ведрим небом!
Шта ћу кад волим, а ви судите, то је сад популарно. Мене ионако увек било баш брига шта ће село рећи...