Љубав коју СМРТ НИЈЕ ПРЕКИНУЛА: Позната ГЛУМИЦА ПАТИ након одласка ВОЉЕНОГ, обратила му се овим РЕЧИМА
Потресно!
Седамнаестог јуна прошле године као бомба је одјекнула вест да нас је напустио млади редитељ Игор Вук Торбица у 33 години живота. Његова девојка, глумица Хана Селимовић није преболела овај губитак.
Пре два дан, навршило се годину дана од његове смрти, а Хана се свом вољеном обратила стиховима на које нико неће остати равнодушан.
БОЛНО И НАПОРНО: Луна Ђогани се ПОРОДИЛА на царски рез, а ево КАКО у том случају ТЕЧЕ ОПОРАВАК
Људи који ИМАЈУ ове БРОЈЕВЕ у датуму РОЂЕЊА имају посебну ЗАШТИТУ, праве су вође и ОЛИЧЕЊЕ мудрости
"Црни нам се светац нагиње кроз прозор док двориште уздише под сунцем, искљуцано, прашњаво и врело.
"Добар дан љубавници", узвикује светац. "Сваки дан", одвраћам му ја, док ти у гаћама за шпоретом
опрезно куваш каву и преврћеш очима на тог госта што нам квари мир, нашу лепљиву и брижну, ћутљиву још јутарњу мекоћу.
"Лето пршти из свих пора, децо, и долази време, да одустанете од тишине, овде се не можете скривати заувек", светац каже док улази кроз прозор,
а ја тугујем јер осећам да говори оно што се мора чути - истину, наметљиву и слепу.
Прободе ме страх и потражим ти поглед, ко што то чиним увек кад нас нањуше. Од мене си јача и пркосиш вешто. Неуништива си, спаљена траво што преживљава суше и сунца.
"Не с*ри, свече", смеш се док му наливаш кафу и износиш кекс. Малени ти табани тапкају по поду, шкрипуца дрво и отече вода, а насред стола,
отворена леђа великог тањира на којима блиста великодушна мапа нашег невероватног живота: ратлук, авокадо, маслац и нож, листови књига, барут и свакаква чудеса, неспојива и сочна. Пролазе сати док се смејемо са свецем.
Никако да одеш, црни, никако да одеш и оставиш нас на миру. Да се затварамо у своје претопле собе, да заборављамо као што се само од лудости заборављати може, понекад можда да извирујемо кроз прозор као дупини што извирују по зрак, па коментирамо суседову децу, дозивамо псе, присвајамо дан, и ругамо се сунцу, киши, граду, времену, свему, свему, и другом."
"Децо, сажално ће светац већ пред топли сумрак, Децо, нека ово не траје дуже него што мора и нека не боли као отров, већ више попут ножа: кратко, коначно и круто. Ја сам и уз вас и против вас, доносим свијет и не прешућујем ништа. Ово мало времена што је било ваше, и ова силна љубав, опипљива и болна, све то већ је пуно, а ја већ дуго ћутим, и великодушно чекам. Време је да се изађе напоље и искуси шта ће доћи."
Будим се идуће јутро, пожелим те и одмах знам: Посвећен сам. Светлим. Сам."
Ово су стихови које је Хана Селимовић оставила у опису фотографије Игора Вука Торбице уочи годишнице смрти.
Након ове објаве уследили су бројни коментари у виду емотикона, а речи су углавном изостале.
