Нико није поштеђен: Ако се ОВО не препозна на време има дуготрајни ефекат!
Под појмом плинско светло подразумева се психолошка манипулација којом се нека особа доводи у сумњу у сопствену процену реалности, па и питање сопственог идентитета.
Било би баш романтично једно вече уз плинско светло, зар не? Замислите само сенке које лампа ствара. Играју по зидовима, час вам се учини једна слика, час друга, час трећа… Која је права?
Па мирис петролеја, нека пригушена музика, лагана храна која дивно мирише и, што да не, чаша неког лепог пића. Е, драге моје, није плинско светло баш синоним за такву врсту вечерњег провода. Користи се у сасвим друге сврхе, потпуно обрнуте од ове идиличне слике.
Шарл Боаје и Ингрид Бергман маестрално су одиграли своје улоге у истоименом филму редитеља Џорџа Кјукора, премијерно изведеном 4. маја 1944. године. Успех овог филма био је ван свих очекивања.
Данас је синоним за једну врсту психолошке манипулације која никада није изгубила на значају и малигној тежини. Назив овог филма је нашао примену и у стручној литератури.
Сумња у сопствену процену реалности
Под овим појмом подразумева се психолошка манипулација којом се нека особа доводи у сумњу у сопствену процену реалности, па и питање сопственог идентитета. Многи од нас су искусили овај феномен на својој кожи, али се он тешко идентификује баш због тога што особа сумња у себе. Ако се не препозна на време, може да има дуготрајни ефекат који опустошује личност.
Плинско светло је заправо врста психолошког злостављања где се особа, а некада и група, преиспитују о истинитости сопственог опажања реалности, укључујући сећања, мисли, па чак и догађаје у којима су учествовали. На овај начин се особа чини готово неспособном да процењује своје ставове, мисли, опажања, осећања. Особе које искривљавају нашу реалност на овај начин имају страх од осећања беспомоћности, несигурне су, тако да им ова врста доминације помаже да сачувају своју целовитост.
Цео текст прочитајте на tosamja.media.
