АКО ОВАКО НАСТАВИМО СА АНТИБИОТИЦИМА, БИЋЕ ВИШЕ СМРТИ НЕГО ОД РАКА! Докторка открива како проверити да ли смо отпорни
Резистенција на антибиотике забрињава лекаре, а највећи проблем је што их користимо и када не треба.
У Европи сваке године умире око 33.000 људи од инфекције узрокованих бактеријама које су отпорне на антибиотике. Реизстенција на антибиотике већ сада је у размерама пандемије, упозоравају стручњаци. Да ли смо претерали, како да знамо колико је превише и шта да ураде људи који су постали отпорни, открива микробиолог др Снежана Јовановић.
"Нисмо ми отпорни, него су бактерије, вируси, паразити, гљивице који су део или наше физиолошке флоре или су довели до обољења, отпорни на антиобитике. То можемо да схватимо тако што одемо код лекара, он нам пропише антибиотик и за неколико дана видимо да тај антибиотик не делује. Уствари, то може бити урођено и стечено. Генетски је нешто што је већ преодређено, а стечено је нешто што се стиче у току живота самог микроорганизма. Шта може да подстакне вирус, бактерију, паразит да постане отпоран на лекове? Управо неадекватна, прекомерна или примена неодгварајуће дозе", каже др Јовановић у "Јутру" на Првој.
Ево које су ИДЕАЛНЕ ГОДИНЕ ЗА БРАК - Проверите да ли вам је прошао воз за венчаницу
ГРОЗНИЦА због које КРВАРИ ИЗ УСТА И НОСА прети целој Европи? Препознајте НА ВРЕМЕ симптоме ОПАСНОГ ВИРУСА
"Оно што се обично истиче јесте чињеница да су најчешће вируси изазивачи. Људи одмах лекару траже антибиотике. Деси се да дође родитељ код педијатра, педијатар каже да пије чајеве и витамине, а он оде код другог лекара да му се пропише антибиотик. Та неадекватна и нерационална примена антибиотика је један од разлога резистенције микроорганизама. Оно што је од 2017. у Србији заступљено, то је да је забрањена продаја антибиотика без рецепта. Ипак, сви смо свесни да до тога долази. Сама Светска здравствена организација је током пандемије ковида истакла да је само 15 одсто пацијената који су оболели од короне заиста имало потребу за антибиотицима, а сви остали који су примали антибиотике, примали су неодговарајућу терапију", каже докторка.
Који микроорганизми су постали најотпорнији?
"Ми смо у Клиничком центру Србије од 2015. године формирали тим за контролу примене антибиотика, а затим тим за управљање антибиотицима. Један од вида делатности тога било је контролисање примене и рационална примена антибиотика. Постоје различити микроорганизми који су под већим светлом наше јавности, а то су они који најчешће изазивају болничке инфекције. То су бактерије стафилок, ацинетобактер, клебсиела и ентерокок. То су микроорганизми који су међу најчешћим проузроковачима инфекција у свету, па тако и код нас", каже докторка и открива како још можете да знате да антибиотик не реагује.
"Тада се примењује комбинација антибиотика. Када нешто морате да комбинујете, то је знак да нешто самостално није ефикасно. Зато мора да се ради на превенцији, како не би дошло до тога", каже др Јовановић.
Алармантни подаци показују да се до 2050. године очекује да ће резистенција узроковати чак 10 милиона смрти, више него што људи тренутно умиру од рака.
"Да, то су подаци из 2014. године Светске здравствене организације који говоре да уколико се настави оваквим темпом коришћење антибиотика, ми ћемо имати толико смртних случајева због последице инфекција која неће имати чиме да се лечи. Свако од нас не сме да узима на своју руку антибиотике. Врло је важно да се придржавамо правила одржавања личне хигијене, првенствено прања руку. Уколико имате неке тегобе, најбитније је да урадите крвну слику, али и брис у зависности од проблема који имате. Џаба примењујете антибиотике ако не знате да ли је вирусна или бактериолошка инфекција у питању", објашњава докторка.
