АНЕМИЈА СЕ ЛЕЧИ КОД ЛЕКАРА ЈЕР ПОГРЕШНА ТЕРАПИЈА МОЖЕ ДА БУДЕ ШТЕТНА, ПОСЕБНО КОД ДЕЦЕ

Анемија је болест од које болује највише људи на свету, а дефинише се као ниске вредности хемоглобина у периферној крви. Ако особа има анемију, ниво хемоглобина ће бити низак, а ткива и органи можда неће добијати довољно кисеоника због чега не могу нормално да функционишу услед чега се јављају најтипичнији симптоми анемије – умор или лако замарање.

Зашто се јавља анемија?

– Анемија услед недостатка гвожђа или сидеропенијска анемија је најчешћа болест у људској популацији. Процена је да више од милијарде људи на свету има сидеропенијску анемију. Већина болесника потиче из неразвијених земаља, док је учесталост у развијеним земљама значајно мања. У нашој земљи око 30 одсто деце у другој години живота има ову анемију. Сидеропенијска анемија настаје углавном због неадекватне, погрешне исхране, а најосетљивије групе су деца у првој и другој години живота, адолесценти, спортисти, труднице, дојиље, вегетаријанци и вегани – објашнио је за еКлиника портал педијатар-хематолог професор др Дејан Шкорић, шеф Службе за хематоонкологију Универзитетске дечје клинике у Београду.

Професор Шкорић подсећа да особе код којих је настала сидеропенијска анемија обично исхраном не уносе у организам довољно гвожђа.

Најбоља апсорпција гвожђа је из мајчиног млека, а највише га има у намирницама животњиског порекла као што су месо, риба, изнутрице и јаја. Крваље млеко и биљна храна, на пример, садрже веома мало гвожђа. На основу ових чињеница, оптимална исхрана за одојче је мајчино млеко и уведена немлечна исхрана од 4. до 6. месеца живота. Код старије деце и одраслих, најважнија је комбинована исхрана са биљном и храном животињског порекла – наглашава др Шкорић.

Који симптоми указују на појаву сидеропенијске анемије?

Сидеропенијска анемија, према обашњењу саговорника еКлиника портала, настаје постепено, а болесници су бледи, осећају макалсалост и губитак апетита. Често су узнемирени и раздражљиви, нарочито мања деца.

– Најзначајнији знаци анемије се откривају прегледом кардиоваскуларног система. Мала деца имају у склопу анемије изразито убрзан срчани рад – тахикардију. Код старије деце и одраслих, тахикардија је мање изражена. Ако је анемија тешка, болесници и при најмањем напору имају осећај лупања срца, палпитације – истиче професор др Дејан Шкорић.

На који начин се најбоље лечи сидеропенијска анемија?

Лечење сидеропенијске анемије је, како каже др Шкорић, лако и једноставно, али је изостанак терапијског ефекта релативно чест.

– Разлози неуспеха терапије су нередовна примена, недовољно дуга терапија, комбиновање лека са млеком или чајем и наставак погрешне исхране. Најчешће се примењује перорална терапија гвожђа у облику сирупа или таблета. Боља апсорпција гвожђа је, на пример, ако се лек примени пре оброка, али, због честе мучнине, остипације или дијареје, може да се примени и у току оброка. Око 25 процената болесника лоше толерише препарате гвожђа и имају поменуте гастроинтестиналне тегобе. Међутим, последњих година појавили су се препарати у виду липозомалног гвожђа, из којих је апсорпција 2 до 3 пута боља у односу на стандардне лекове и који се много боље толеришу – наглашава професор Шкорић у интервјуу за портал еКлиника. 

Зашто није добро да се људи са анемијом сами лече?

Др Шкорић истиче да је погрешно када болесници сами одређују терапију и узимају лекове за сидеропненијску анемију. Неопходно је, како наводи, да лекар прво постави тачну дијагнозу, јер за неке друге анемије, примена гвожђа непотребна и штетна.

– Ако је потврђена сидеропенијска анемија, лекар треба да одреди препарат гвожђа који болеснику највише одговара и да прати ефекте терапије. Веома је важно нагласити да нелечена или погрешно лечена сидеропенијска анемија, може да доведе до смањене отпорности болесника на инфекције, а код деце до когнитивних поремећаја и слабијег успеха у школи – упозорава у разговору за еКлиника портал професор др Дејан Шкорић, шеф Службе за хематоонкологију Универзитетске дечје клинике у Београду.