АНЕМИЈА СЕ ЛЕЧИ КОД ЛЕКАРА ЈЕР ПОГРЕШНА ТЕРАПИЈА МОЖЕ ДА БУДЕ ШТЕТНА, ПОСЕБНО КОД ДЕЦЕ
Анемија је најчешћа болест у људској популацији, а процена је да више од милијарде људи на свету има ову болест која не сме да се лечи „на своју руку“
Анемија је болест од које болује највише људи на свету, а дефинише се као ниске вредности хемоглобина у периферној крви. Ако особа има анемију, ниво хемоглобина ће бити низак, а ткива и органи можда неће добијати довољно кисеоника због чега не могу нормално да функционишу услед чега се јављају најтипичнији симптоми анемије – умор или лако замарање.
Зашто се јавља анемија?
– Анемија услед недостатка гвожђа или сидеропенијска анемија је најчешћа болест у људској популацији. Процена је да више од милијарде људи на свету има сидеропенијску анемију. Већина болесника потиче из неразвијених земаља, док је учесталост у развијеним земљама значајно мања. У нашој земљи око 30 одсто деце у другој години живота има ову анемију. Сидеропенијска анемија настаје углавном због неадекватне, погрешне исхране, а најосетљивије групе су деца у првој и другој години живота, адолесценти, спортисти, труднице, дојиље, вегетаријанци и вегани – објашнио је за еКлиника портал педијатар-хематолог професор др Дејан Шкорић, шеф Службе за хематоонкологију Универзитетске дечје клинике у Београду.
Професор Шкорић подсећа да особе код којих је настала сидеропенијска анемија обично исхраном не уносе у организам довољно гвожђа.
Најбоља апсорпција гвожђа је из мајчиног млека, а највише га има у намирницама животњиског порекла као што су месо, риба, изнутрице и јаја. Крваље млеко и биљна храна, на пример, садрже веома мало гвожђа. На основу ових чињеница, оптимална исхрана за одојче је мајчино млеко и уведена немлечна исхрана од 4. до 6. месеца живота. Код старије деце и одраслих, најважнија је комбинована исхрана са биљном и храном животињског порекла – наглашава др Шкорић.
Који симптоми указују на појаву сидеропенијске анемије?
Сидеропенијска анемија, према обашњењу саговорника еКлиника портала, настаје постепено, а болесници су бледи, осећају макалсалост и губитак апетита. Често су узнемирени и раздражљиви, нарочито мања деца.
– Најзначајнији знаци анемије се откривају прегледом кардиоваскуларног система. Мала деца имају у склопу анемије изразито убрзан срчани рад – тахикардију. Код старије деце и одраслих, тахикардија је мање изражена. Ако је анемија тешка, болесници и при најмањем напору имају осећај лупања срца, палпитације – истиче професор др Дејан Шкорић.
На који начин се најбоље лечи сидеропенијска анемија?
Лечење сидеропенијске анемије је, како каже др Шкорић, лако и једноставно, али је изостанак терапијског ефекта релативно чест.
– Разлози неуспеха терапије су нередовна примена, недовољно дуга терапија, комбиновање лека са млеком или чајем и наставак погрешне исхране. Најчешће се примењује перорална терапија гвожђа у облику сирупа или таблета. Боља апсорпција гвожђа је, на пример, ако се лек примени пре оброка, али, због честе мучнине, остипације или дијареје, може да се примени и у току оброка. Око 25 процената болесника лоше толерише препарате гвожђа и имају поменуте гастроинтестиналне тегобе. Међутим, последњих година појавили су се препарати у виду липозомалног гвожђа, из којих је апсорпција 2 до 3 пута боља у односу на стандардне лекове и који се много боље толеришу – наглашава професор Шкорић у интервјуу за портал еКлиника.
Зашто није добро да се људи са анемијом сами лече?
Др Шкорић истиче да је погрешно када болесници сами одређују терапију и узимају лекове за сидеропненијску анемију. Неопходно је, како наводи, да лекар прво постави тачну дијагнозу, јер за неке друге анемије, примена гвожђа непотребна и штетна.
– Ако је потврђена сидеропенијска анемија, лекар треба да одреди препарат гвожђа који болеснику највише одговара и да прати ефекте терапије. Веома је важно нагласити да нелечена или погрешно лечена сидеропенијска анемија, може да доведе до смањене отпорности болесника на инфекције, а код деце до когнитивних поремећаја и слабијег успеха у школи – упозорава у разговору за еКлиника портал професор др Дејан Шкорић, шеф Службе за хематоонкологију Универзитетске дечје клинике у Београду.