ДОКТОР САВЕТУЈЕ: Ово морате да знате пре одласка на летовање!

Планета је постала „мања“ него икада, а места за која смо некада мислили да постоје само на телевизији сада су удаљена тек неколико сати угодног пута. Све предности модерног начина живљења ипак долазе са неком ценом. Једна од ствари коју нам је овакав стил живота донео је путничка дијареја, једна од најчешћих болести дигестивног система. 

Са спец. др мед. Милошем Митровићем разговарамо о томе због чега се путничка дијареја јавља, које су њене последице и да ли је и на који начин можемо спречити.

Шта је путничка дијареја? 

Дефиниција каже да се под путничком дијарејом подразумева појава три или више течних столица на дан, удружених са барем још једним од следећих симптома – мучнином, повраћањем или боловима у трбуху, уз услов да су се јавили током путовања или унутар 48 сати након повратка са путовања.

Сам узрочник путничке дијареје најчешће остаје непрепознат. Може се радити о инфекцији коју су изазвале бактерије, и то најчешће Escherichia цоли, Salmonella или Campylobacter, вируси, а некада и паразити. Некада је и сама промена цревне микрофлоре, такозвана дисбиоза, оно што доведе до развоја симптома путничке дијареје. У сваком случају, природа овог поремећаја доводи до тога да је тек у ретким случајевима потребно тестирање на потенцијални узрочник стања. Стога се каже да је заправо у основи саме болести контакт особе са условима живота на које није навикнута – другачија вода, храна или санитарне навике локалног становништва. То је и разлог што особе које живе у већ поменутим условима немају ове тегобе. 

Нема јасних препорука коју би храну и пића требало избегавати како би се избегла епизода путничке дијареје. Оно што треба поштовати је редовно прање руку пред оброке уз евентуалну дезинфекцију руку и посуђа алкохолом, употреба флаширане воде, ољуштеног или добро опраног воћа и поврћа, избегавање термички недовољно обрађеног меса, сировог поврћа, уличне хране. Оно што се истиче као интересантна чињеница је то да је проценат појаве путничке дијареје у „all-inclusive“ врстама смештаја виши него у групним смештајима попут хостела. Сматра се да су управо локалне санитарне навике и навике у припреми хране одговорне за ово. У оваквим врстама смештаја стога треба бити посебно опрезан.

Колико је честа путничка дијареја? 

Процењује се да је почетком 21. века учесталост појаве дијареје код туриста ишла и до 70%. Оно што дефинитивно радује је да, уз развој туризма, али и развој модерних пробиотика, проценат оболелих константно пада. 

Неке групе становништва су нарочито изложене путничкој дијареји. У ове групе спадају деца, старији људи, особе ослабљеног имунитета итд. Свакако да деца представљају рањиву категорију јер су склона томе да лако дехидрирају, па је надокнада течности, некада и у хоспиталним условима, од великог значаја. Занимљиво, појава дијареје је посебно честа код путника који путују са ранцем на леђима, тзв. бекпекера.

Да ли одређеним препаратима можемо спречити појаву путничке дијареје?

Свакако да примена пробиотских препарата, нарочито оних који у себи садрже Saccharomyces боулардии, у периоду пре, током, али и након повратка са путовања, може помоћи да одржимо баланс и здравље наше цревне флоре и тако смањимо ризик за настанак путничке дијареје. Треба бирати проверене пробиотске препарате, који задовољавају високе критеријуме у погледу стабилности и ефикасности. Пробиотици су осетљиви на услове спољашње средине као што су кисеоник, светлост и влага, који могу смањити број пробиотских култура а самим тим и ефикасност препарата, па посебну пажњу треба обратити на паковање. У нашој земљи, од прошле године, постоји и Пробиотиц Excellence Центар, јединствени центар за производњу високо-квалитетних пробиотских препарата у овом делу Европе. Овај научно-истраживачки центар је први у региону осмислио иновативну технологију паковања захваљујући којој се гарантује стабилност и ефикасност пробиотика до краја рока употребе. 

Спец. др мед. Милош Митровић,
спец. интерне медицине, 
спец. уже спец. гастроентерохепатологије, 
КБЦ Звездара