ГЕНИТАЛНИ ХЕРПЕС: Подмукла сексуално преносива болест која доноси ДОЖИВОТНУ инфекцију!

Генитални херпес је полно преносива болест изазвана вирусима херпес simplex тип 1 (ХСВ-1) или тип 2 (ХСВ-2). У највећем броју случајева је у питању ХСВ-2.

Највећи број оболелих нема или има минималне симптоме и знакове инфекције. Када се знакови појаве најчешће су у облику пликова на гениталијама, у њиховој околини или око ректума. Када пликови пукну настају улцерације којима треба 2 до 4 недеље да зарасту током примоинфекције.

СА ЊИМА ОПРЕЗНО! Лековите биљке имају нуспојаве, а за њих нисте ни знали

Накнадна избијања пликова су мање драматична и могу се јавити неколико недеља или месеци након примарне заразе. Иако је инфекција доживотна, избијања пликова се проређују током година.

Колико је чест?

Резултати националне репрезентативне студије спроведене у САД говоре да је ова инфекција честа и да шестина американаца доби од 14 до 49 година има ХСВ-2 инфекцију. По подацима који пристижу редовно током година примећено је да се ова цифра не мења током времена и да је број оболелих стабилан.

ОСЛОБОДИТЕ СЕ ТОКСИНА! Једноставан напитак за јутарње чишћење црева

ХСВ-2 инфекција је чешћа код жена (петина жена доба од 14 до 49 година) него код мушкараца (деветина доба од 14 до 49 година). Већа је могућност за пренос инфекције са мушкарца на жену него обрнуто.

Како се преноси?

ХСВ-1 и ХСВ-2 вируси се налазе у и ослобађају путем раница које изазивају на кожи, иако је могуће њихово ослобађање кроз кожу инфициране особе која није у манифестној фази обољења. Особа може добити ХСВ-2 инфекцију путем сексуалног контакта са особом која је већ заражена. Пренос се догађа и са особе која је заражена, а нема видљиве ранице од инфекције и која самим тим не мора знати да је заражена.

ХСВ-1 вирус може изазвати генитални херпес, али најчешће изазива херпес лабиалис са променама на уснама и устима. ХСВ-1 инфекција се може пренети орално-гениталним или генитално-гениталним контактом са особом која има инфекцију. Накнадна избијања ХСВ-1 вируса су ређа од избијања ХСВ-2 вирусом инфицираних особа.

НАУЧНИЦИ ПОТВРДИЛИ: Алергија на кикирики је излечива!

Симптоми и знаци обољења

Највећи број заражених ХСВ-2 вирусом нису ни свесни тога да су инфицирани. Ипак, уколико се јаве симптоми и знаци током примоинфекције они могу бити врло изражени. Симптоми и знаци примоинфекције настају обично у периоду од 2 недеље након инокулације у облику раница које зарастају за 2 до 4 недеље. Могућ је други налет раница и појава грипозног синдрома, грознице и оток лимфних чворова. Ипак, већина оболелих са ХСВ-2 инфекцијом немају симптоме и знаке обољења или су они благи па прођу непримећено и замене се са уједима инсекта.

Они којима је дијагностикована инфекција током прве епизоде, могу очекивати да ће имати обично 4 или 5 симтоматских рекурентних инфекција током године. Током времена овај број рекурентних инфекција се смањује. Постоји могућност да особа буде свесна инфекције и након неколико година од прве епизоде.

Компликације

Генитални херпес изазива рекурентне ранице на гениталним органима које су болне и уколико је имуни систем озбиљно нарушен ова инфекција може бити врло озбиљна. Без обзира на тежину симптома сигурно је да инфекција изазива нелагоду код заражених.

Генитални херпес може узроковати и довести до потенцијално озбиљних инфекција новорођених беба. Јако је битно да трудница не дође у контакт са вирусом током трудноће јер новонастала инфекција у завршним месецима трудноће носи са собом већи ризик да се пренесе на бебу. Уколико трудница има инфекцију у манифестној фази током порођаја одлучује се да порођај буде путем царског реза. На сву срећу пренос инфекције са мајке на бебу је врло редак.

Херпес има и улогу у преношењу ХИВ-а јер повећава подложност за ХИВ инфекцију и повећава заразност овог вируса.

Дијагноза

Дијагноза се поставља након анамнезе, гинеколошког прегледа, а потврђује узимањем бриса из активне ранице херпеса за ћелијску културу или ПЦР тест. Вирус херпеса се понекад тешко развија у култури, тако да и ове анализе могу бити негативне. Обзиром да већина људи има антитела против вируса херпеса, значење одређивања крвне анализе и провере статуса антитела остаје од секундарне вредности.

ЧУДЕСНО КОШТУЊАВО ВОЋЕ: Много је разлога да се баш лешник нађе у вашој исхрани

Терапија

Консултовање и саветовање су јако битни фактори у терапији овог обољења. Хронични карактер болести обавезује ка пружању адекватних информација о рекурентним фазама болести, њеном поновном повлачењу и могућностима преноса.

Потребан је индивидуалан приступ сваком зараженом пацијенту. Након адекватне дијагнозе обољења гинеколог је задужен за ординирање потребног терапијског модалитета.

МОЋНА БИЉКА: Направите сами уље од маслачка, прва помоћ код болних и отечених дојки (РЕЦЕПТ)

Превенција

Најсигурнији начин да се заштите од преноса херпеса, па и свих полно преносивих болести је бити у узајамно моногамној вези са партнером који је тестиран и неинфициран или уздржавати се од полног контакта.

Гениталне улцерације могу се наћи код оба пола на деловима који су покривени кондомом током односа, али и на оним деловима који то нису. Свакако конзистентна и правилна употреба кондома снижава ризик за пренос гениталног херпеса.

Особе које су у манифестној фази обољења треба да се уздржавају од полног контакта с особом која није заражена. Наравно постоји могућност да и особа која нема никакве симптоме и знаке обољења инфекцију пренесе на другу особу. Особе чији партнери имају ово обољење треба саветовати да практикују заштићене односе.