Јуримо 10.000 корака дневно убеђени да радимо праву ствар! Ево шта то заправо значи за здравље

Људи који махнито јуре уоколо гледајући на своје педометре у жељи да досегну магичних 10.000 корака дневно, у последње су време честа појава.
Али, да ли је 10.000 корака заиста нешто чему бисмо требали да стремимо? И одакле се уопште створила та бројка од 10.000?

ГДЕ ЋЕТЕ БОЉЕ? Седите, а вежбате и ослобађате се тензије у само пар минута!

То је резултат једне јапанске маркетиншке кампање из шездесетих година, тек нешто пре Олимпијских игара 1964. у Токију. Наиме, једна компанија је осмислила уређај који је требало код људи да пробуди свест о важности кретања. Направа се звала Манпо-Кеи што у дословном преводу значи “метар за 10.000 корака”.

У ОВОМЕ ЈЕ СПАС: Излечите уринарну инфекцију за мање од 10 ДИНАРА !

Уређај је заправо једноставни облик педометра који је смислио доктор Јоширо Хатано са Универзитета Кјушу. Хатано је био забринут да ће се усвајање америчких животних навика лоше одразити на здравље његових земљака, па је измислио педометар желећи да их подстакне да више ходају.
Рачунао је да ће ако их подстакне да уместо уобичајених 4.000 направе 10.000 корака дневно потрошити 500 калорија више и тако је рођен “режим 10.000 корака”.

Кампања је очито била маркетиншки успех, али колико нам заиста помаже ходање од 10.000 корака дневно?

Да би се добио одговор на то питање, спроведен је експеримент у којем је једној групи добровољаца (“група 10.000 корака”) наложено да сваки дан направе 10.000 корака, док друга група (“група актив 10”) није требала бројати кораке већ само три пута дневно жустро ходати по десет минута.
Волонтери су желели да се доведу у форму из различитих разлога: једни су желели да смршају, а други су желели да имају више енергије како би могли више да се играју са децом.

Шта када вам се појаве бубуљице у тридесетим и четрдесетим?

На почетку испитивања, свим учесницима је измерен уобичајен ниво активности, а након тога доборовљци су подељени у две групе – једна је требала сваки дан да направи 10.000 корака, што је око 8 километара, док је друга требала да одради жустра десетоминутна ходања и укупно да пређе око 2,5 километра или да направи 3.000 корака. Овој другој групи је речено да не брину о броју корака, већ само да пробају ходањем да убрзају рад срца.
Кад су стигли резултати, два од три добровољца из групе “10.000 корака”, рекли су да су успели у свом циљу, али да су се притом доста мучили. Са друге стране, доборовљци из групе “актив 10” нису имали неких претераних проблема око испуњења задатака.

Значи, групи “10.000 корака” је било теже. Али, што је било корисније?

Организатор експеримента, професор Роб Копеланд са Универзитета Шефилд Халам, анализирао је податке и дошао до врло јасног закључка.
“Ниво физичке активности код групе “актив 10” била је 30 посто виша, иако су се кретали мање времена. За здравље је најкорисније кад се бавите активношћу умереног интензитета”, закључио је Копеланд.

Воће које ће ублажити женске тегобе и смањити нервозу

Иако је група “актив 10” на своју активност потошила мање времена, чешће су остајали без даха и срце им је куцало брже.

Професор Копеланд после је објаснио: “Желели смо да добовољци убрзају рад срца јер има пуно доказа који показују да се на тај начин смањује ризик од дијабетеса, кардиоваскуларних болести, па чак и неких врста рака”.

Закључак – три кратке, али жустре сеансе ходања је лакше уклопити у свакодневну рутину и уједно су корисније за здравље.