КРИВА САМ ШТО СЕ НИСАМ КОНТРОЛИСАЛА НА ВРЕМЕ: Водитељка Дневника водила опаку битку са раком, сада о свему проговорила
Водитељка Ивона Пантелић говорила је о својој борби са раком.
Водитељка “Дневника 2” на РТС, ове године обележава три деценије од како је постала део Јавног медијског сервиса Србије.
Ивони Пантелић (54), последње четири године су биле веома турбулентне. Године 2018. се суочила са дијагнозом канцера дојке, преживела хируршки захват, хемотерапије, а онда се две године касније десила пандемија короне.
УРАДИТЕ ТЕСТ И ПРОВЕРИТЕ ДА ЛИ ВАМ ПРЕТИ МОЖДАНИ УДАР: Невероватно је просто, а траје 20 СЕКУНДИ
Ово СРПСКО ЖЕНСКО ИМЕ једино може имати прелепо, али и ужасно значење: Има магијску прошлост
Опасни вирус није заобишао затитно лице РТС-а. Она и ћерка су се истовремено заразиле, а за Ивону је ова болест била посебно ризична с обзиром на то да је већ била онколишки пацијент. Пре повратка на мале екране, своју борбу са ковидом је описала на Инстаграму:
"Није било лако. Температура, болови, малаксалост… мука. Мислиш, корона се дешава неком другом. Али не. Лежале смо, лечиле се, мериле температуру. Мој тата нам је на прозор доносио храну… Све, све, али када сам видела стотине свеже напуњених боца с кисеоником како на Инфективној клиници товаре на камионе и развозе даље, на то нема шта да се каже. Може само једно – да се чувамо сви и да чувамо све око нас. И које знамо и које не знамо", написала је тада новинарка и водитељка на свом Инстаграм профилу.
О оној много тежој и неизвеснијој борби, борби са канцером, Ивона је свега неколико пута говорила за домаће медије.
"Мени је било много лакше када сам отворено причала о свему. Генерално полазим од тога да се ништа не може сакрити и увек када се нешто тако сазна боље је да сама кажем. Тада се осећам растерећеније и буде мени лакше а људи се суочавају са тим како истину морају да прихвате. Друга страна јесте можда и тај хумани део. Ја не мислим да сам неки хуманитарац али има један моменат када сам помислила: 'Ако сам ја особа у медијима, значиће да људи чују од мене и моју причу'. Лакше ће им бити, поготово особама које треба да прођу кроз то кроз шта сам прошла и ја. Мени је драго што су ми се масовно јављале жене и писале ми да би поделиле са мном причу о својој болести. Када сам се ја спремала за лечење, моја другарица која је такође прошла кроз све ово, доводила је своје пријатељице које су прошле кроз ову болест и причале ми како је било. Тако сам и ја имала вољу, снагу и потребу да искуство кроз шта сам прошла испричам женама и да им поручим да не треба толико да се плаше већ да је то један процес у коме морају да буду истрајне. Као што је здравље за сваког човека тако је и болест. То мора да се прихвати и кроз то мора да се прође", рекла је Ивона за Блиц.
"Иначе, у најгорим тренуцима сам Ишчитавала литературу и схватила да сам крива што се нисам контролисала на време, јер сам болест могла и раније да откријем. Али онда сам себи рекла да је ова болест излечива и да морам да се ухватим у коштац са њом. Себи сам говорила да ћу проћи кроз један црни тунел али и да се надам да на крају стоји светлост. Схватила сам да морам да прођем кроз процес операције и лечења који траје годину и по до две, али да ћу после тога да будем здрава жена. Та мисао ме је водила, али и снага што имам кћерку, родитеље и сестру којима сам још потребна. Много сам радила и имала сам мало дана одсуства са посла, што ми је много помогло. У почетку нисам желела да то људи знају око мене јер сам се плашила сажаљења, али јако брзо ме је и то прошло. Када сам схватила да имам снаге да кроз све прођем, да ћу ићи на лечење и да ћу слушати савете доктора, онда је и тај страх од сажаљења прошао", Испричала је Ивона.
