Најлепша пројара коју сте икада јели - овај рецепт крије ЦАКУ коју вам нико није рекао, биће мека као душа

У срцу сваке традиције налази се јело које је симбол породичних окупљања, сеоских весеља и зимских вечери, а једно од таквих јела је и старинска пројара. Иако на први поглед једноставно – само кукурузно брашно, вода, со и мало масти – ово јело скрива многе тајне које су преношене с генерације на генерацију. Свака домаћица која је овладала прављењем пројаре има свој мали трик, свој тајни састојак или начин припреме, који чини да њихова пројара буде непоновљива.

Понекад, мање је више

У сваком крају Србије пројара се припрема на свој начин, али основна филозофија остаје иста – просто и укусно. Ипак, оно што многи не знају јесте да је прави „тајни састојак“ у пројари – у квалитету кукурузног брашна. Иако је најпознатија верзија пројаре она од белог кукурузног брашна, прави мајстори препознају да је тајна укуса у пажљивом избору брашна које је мливено на старински начин, на каменим млиновима. Такво брашно има богатији укус и даје пројари специфичну текстуру, која се не може постићи са модерним брашном из продавница.

Други "тајни састојак" који се користи у неким крајевима је домаћа свињска маст, која даје пројари карактеристичан мирис и богатство укуса. У многим сеоским домаћинствима сматра се да маст не треба само да се користи за пржење, већ и за саму припрему теста, како би јело добило сочан и „мокар“ финиш.

Тајна припреме: магија печења на старински начин

Када је реч о самој припреми, све домаћице се слажу у једној ствари – пројара мора да се пече у земљаној посуди, по могућству у старој пећи на дрва. Овај старински начин печења даје пројари посебну хрскаву кору, коју је готово немогуће постићи у обичној рерни. У земљаној посуди, која чува равномерну температуру, квасац и кукурузно брашно савршено се спајају, стварајући лагани, ваздушасти фил који се не лепи и који је богатог укуса.

Али прави мајстор неће само убацити тесто у посуду – знаће и да направи посебну паузу између мешања и печења. Ова пауза је „тајна“ која дозвољава брашну да упије све течне састојке, а да се све заједно „одмори“ пре него што се стави у пећницу. То је момент када тесто добија своју фину текстуру, а саме погаче постају мекане и савршено сочне изнутра, док су споља хрскаве и златне.

Скривене цаке: мала магија која даје посебан шмек

Свака породична пројара, чак и у најједноставнијем облику, има свој шарм и причу. У неким породицама се верује да је најважнији тренутак у припреми тренутак када се „залије“ пројара – када се пре печења прелије са мало вреле воде, која чини да споља постане хрскава, док унутар ње остаје мекана и сочна. У неким крајевима додају се и суве шљиве или комадићи сушеног меса, док се у другим верзијама може додати и мало јогурта, што чини текстуру још финијом.

Но, можда најлепша тајна свих ових јела лежи у мирисима који излазе из куће док се пројара пече. Мирис свежег кукурузног брашна и пржене масти уједно подсећа на прошле, лепе дане, када су оброци били једноставни, али пуни љубави. Овај мирис враћа у сећање безбрижне године проведене уз родитеље, баке и деке, када су сви заједно седили око стола, а најлепши тренуци живота понекад долазе управо са тањира старинске пројаре.

Припрема

У већу посуду ставите кукурузно брашно, со, прашак за пециво и квасац (ако га користите). Добро промешајте све суве састојке. У другој посуди умутите јаје и додајте му млаку воду (или млеко), маст (или уље) и киселу павлаку (или јогурт). Ако желите, можете додати и мало шећера како би пројара имала финији баланс укуса. Полако сипајте течне састојке у суве, стално мешајући, док не добијете глатко и уједначено тесто. Тесто треба да буде густо, али не превише тврдо – конзистенција треба да личи на гушћи јогурт. Ако желите да пројара буде мекша и сочнија, можете додати још мало млека или воде. Ако је тесто превише ретко, додајте мало више кукурузног брашна.

Када сте све састојке сједнили, покријте посуду са тестом чистом крпом и оставите да одстоји 20-30 минута. Ово је тренутак када брашно "одмара" и упија течност, што резултира бољом текстуром.

У међувремену, загрејте пећницу на 180°Ц (ако користите класичну пећницу) или припремите земљану посуду за печење. Ако имате пећ на дрва, још је боље – пројара добија савршен шмек када се пече у таквом окружењу. Ако користите земљану посуду, добро је да је претходно загрејете у пећници или на шпорету, да би пројара добила лепу хрскаву кору. Ако немате земљану посуду, можете користити обичну тепсију или ватросталну посуду. Тесто прелијте у припремљену посуду и поравнајте га.

Ставите посуду у претходно загрејану пећницу и пеците пројару око 45-50 минута, док не добије лепу, златно-смеђу боју. На крају можете укључити функцију са вентилатором на неколико минута, како би споља постала још хрскавија.
Заливање и завршни корак (опционо):

Ако желите да пројара буде још мекша и сочнија, пред крај печења можете је залити са мало вреле воде. То ће помоћи да задржи влажност, а кора ће постати посебно хрскава. Када је пројара печена, извадите је из пећнице и оставите да се охлади неколико минута пре него што је исечете на кришке. Пројару можете сервирати уз домаћи јогурт, ајвар, или свеже поврће. Одлично се слаже и са супама или варивима, али може бити и савршен прилог уз месо. Пријатно!

Савети

Тајна за савршено сочну пројару је у коришћењу домаће свињске масти – она ће јој дати богат укус и специфичну текстуру. Ако не користите маст, можете користити маслиново уље, али домаћа маст је заиста тајни састојак.
Кукурузно брашно је кључ: бирајте оно које је млевено на старински начин, јер ће то значајно утицати на текстуру и укус. За најбољи резултат, печење у земљаној посуди на дрва је несумњиво најбољи избор, али и обична пећница може да донесе сјајан резултат. 

Уживајте у овом једноставном, али препуном традиције јелу које је носило мирис прошлих времена, а опет се савршено уклапа у модерне трпезе!