НАШИ ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ - Све више ГОЈАЗНИХ људи у СРБИЈИ, узрок свега лежи у овој свакодневној навици
Обратите пажњу, заштитите своје здравље!
Др Фабио Скано, директор Канцеларије СЗО за Србију, упозорио је да свуда у свету број прекомерно ухрањених и гојазних особа расте запањујућом брзином, на конференцији “Епидемијма гојазности у пост ковид ери” који су организовали Еуропеан communicantion центар и Структура, центар за гојазност.
У бројкама то изгледа овако - на нивоу планете број гојазних се са 100 милиона 1976. Године повећао на 650 мииона људи 2016. године. За само 40 година, број се ушестостручио. Поред тога, 1,9 милијарди одраслих особа је прекомерно ухрањено. Нажалост, ни Србија није изузетак. Свака пета особа у Србији је гојазна, а свака трећа је на ивици гојазности – истакао је Скано у свом видео обраћању.
ОВО МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ: Ево ко може да вам помогне да савладате све проблеме
Због ове ГРЕШКЕ су вам РАЧУНИ АСТРОНОМСКИ: Ево како да УШТЕДИТЕ уколико се ГРЕЈЕТЕ на струју
Др Ђерлек: Гојазност не можемо да искоренимо, али можемо да смањимо!
Др Мирсад Ђерлек, државни секретар у Минстарству здравља, истакао је да сада када колико су podacci алармантни, да треба још јаче да се ухватимо у коштац са гојазношћу.
То је и здравствени, али и системски проблем који се мора тако и третирати. Статистика нам, при том, не иде на руку. Нерелано је да искоренимо гојазност, али можемо да је сманимо - навео је Ђерлек.
Он је апострофирао још један важан проблем који се јавља са гојазношћу – а то је стигматизовање гојазних људи.
Постоји гојазност које је изазвана неконтролисаном исхраном и недостатком физичке akttivnosti, али постоји и гојазност која је продукт хормонског поремећаја. Стигма је отишла толико далеко, да се налази на 3. месту, после сексизма и расизма – истакао је он.
Др Лазић: Ово је тема и одговорност свих нас
Др Верица Лазић, саветник председника за здравствена и социјална питања сматра да овај проблем поприма статус епидемије.
Нездрава храна доступан је на сваком кораку и посебно је важно да допремо до младих. Зато је Влада РС и донела национални програм за превенцију гојазности код деце и одраслих. Циљ је да се путем превенције, промовише здравији начин живота и предупреди пандемија гојазности у Србији. Ово је тема свих нас и одговорност који носимо колективно. Верујем да ћемо наћи решење – поручила је Лазић.
Доц. др Огњан Скробић, са Клинике за дигестивну хирургију, Прва хорушка клиника УКЦС рекао је да је хирургија само финални аспект лечења гојазности.
Можда је битније да почнемо да размишљамо сви заједно у правцу како да препознамо проблем, превасходно на нивоу примарне здравствене заштите, како да поацијента упутимо на парво место и како да га едукујемо о врстама третмана, да пробамо да скренемо приче са естрадних ка научним и стручним дијетама, о правој психолошкој потпори – истакао је он.
Изазов новог доба
На првом панелу “Изазови новог мдоба: Како заштитити генерације које расту у дигитал food окружењу? Улога медија и институција”, модератор Нада Гогић подсетила је да је данас 29. Септембра, Светски дан срца.
Доц др Марија Здравковић, директорка КБЦ Бежанијска коса, подсетила је да је у целом свету највише смртних исхода због кардиоваскуларних обољења, пре свега због болести срца, али и цереброваскуларних обољења, што је све повезано са лошим стилом живота.
Доц. др Здравковић: Гојазност је пут у једном правцу
Родитеље и гене не можемо бирати, али оно што ми касније имплементирамо то свакако можемо. Да бисмо били свесни да изаберемо, морамо да добијамо инпуте од малих ногу. Гојазност је изузетни комплесан проблем, некада је био естетски, али данас је много више од тга. Гојазност је пут у једном правцу на чијем се крају налази тунел са свим могућим компликацијама – од ангине пекторис, хипертензије, метаболичког синдрома, дијабета, до акутног инфаркта миокарда, срчане слабости, попуштања срца. Морамо кренути са едукацијом од почетка, од вртића, јер деца пре свега уче одсвојих родитеља, али и од васпитача, наставника, тренера. Зато је јако битно да се сви укључе – навела је доц. др Здравковић.
Проф. др Здравковић: Алармантно повећање стопе гојазности
Проф. др Вера Здравковић, педијатар ендокринолог из Тиршове навела је, позивајући се на истраживање које је спровео Батут да је 2006. Стопа гојазности код деце била 2,6 одсто; 2013. Стопа гојазности је била 4,9 одсто, док је 2016. била 12,9 одсто.
Раније тип II дијабетеса није могао да се сретне код деца, а сада га има то је раније била болест одраслих. Битно је да оброк буде избалансиран, и да порције буду ограничене, јер није добро ни превисе здраве хране уностити – каже проф. др Здравковић. Она је додала да се сада сусреће и са родитељима који нису свесни да је дете гојазно.
Тада треба да се мења начин живота целе породице – закључује она.
Др Павловић: Код нас 54% људи има прекомерну тежину
Мр. Сци. Мед Александра Павловић, гастроентеролог КБЦ Драгиша Мишовић рекла је да је ново доба донело, с једне сгтране, олакшање у многим активностима, а са друге, последице, од којих је гојазност једна.
Свакако се ради о пандемији јер је проблем глобални, према истраживању из 2018. код нас 54 одсто особа које имају прекомерну тежеину, а свака четврта је гојазна, што значи да има БМИ преко 30. Зато треба деловати у најмлађим узрастима јер је тамо превенција могућа. Морамо сви да будемо ангажовани – породица, школа, спортски клубови, медији. Сматрам да би био паметно да се уведе рестрикција маркетинга нездраве хране и пића којој смо свакодневно сведоци– сматра она.
Стаменковић: Национални сервис даје свој допринос у борби против гојазности
Ана Стаменковић, новинарка РТС, истакла је да се нада да РТС као национални сервис даје свој допринос у борби против гојазности.
Свакодневно на националиним телевизијама имамо рекламе онога што наша деца не би требало да конзумирају – од газираних пића, где се ласира да без њих не може да прође породични ручак, до енергетских пића које рекламирају поједини спортисти који би требало да буду идоли деци – сматра она.
Др Пашић: Деци не треба бранити, кључ је у умерености
Др Милан Пашић, помоћник министра просвете за основно И предшколско образовање И васпитање,
Важно је што здарвствено васпитање постоји као компонента физичког васпитања и свака школа има тај програм по коме ради. Ми у просвету јесмо ауторитети деци, као и родитељи, тренери и зато је континуирфана едукација неопходна… Не сматрам да деци треба бранити, већ да је у кључ у умерености. Дешавало се да едукујемо ученице које имају прекомерну тежину да се хране здраво, а онда ме виде у ресторану брзе хране. Међутим, мој одговор њима је да је то у реду уколико је умерено, једном до два пута месечно – истиче Пашић.
Психолошко бреме гојазности
На другом панелу „Психолошко бреме гојазности – значај подрке, последице неразумевања. Позитивна искуста лечења певачица Бојана Стаменов која је природним путем изгубила више од 30 килограма подеилиа је своје лично искуство
Моји погледи у животу се се променили када је у питању гојазност. Нарочито је садапњи начин живота који сам могла да живим много пре да сам то урадила раније. Нисам размишљала док ме није сустигло, не само последице гојазности већ болести пре свега дијабетес и мој проблем са видом. Ту је тешко дисање, асма, тешко кретање. И то вам је све један велики страх. Никада нисам гојазност посматрала као неку болест нити било шта. За мене то било, таква сам, нисам себе доживљавала. То је био један велики оклоп и маска – причала је своје искуство и наставила:
Када сам кренула са режимом исхране и тренизима видела сам да могу. На ендокрини сам провела три месеца јер су ту биле и припреме за евентулану операцију смањења желуца. Али када сам почела да мршавим и лекари и ја лично сам добила самопоздање да то могу. Цитираћу једну клијенткињу која долази у теретану, дошла је тамо са сто осамдесет килограма и рекла је да је милитанто агресивна. Када је све кренуло покренуо се и мозак и психа и кренуло је брдо неких ствари које нисам очекивала. Ево и даље сам на истом путу – испричала је Бојана.
Психолози: Када је време за операцију желуца
С друге стране, панелисткиња Александра Пантић има потпуно другачија искуства и она се после година безуспешних дијета где је како је испричала после изгубљених десетак килограма добила петнаест одлучила за и операцију желуца.
Мислим да сам прошла лакши пут него Бојана, јер сам била на путу на ком је она била. Покушавала сам без операције, али безуспешно. Много сам се јаче осећала када сам се оперисала и била сигурнија у себе – испричала.
Татјана Прокић, психолог Центра за добробит породице говорећи о операцији истакла да је психолошка припрема најбитнија.
Јако је важно да су мотивације различите . Најбитнија је унутрашња мотивација и оно што покреће Бојану вероватно неће покретати Александру. Нутритивни циљ је пре свега здравље, она и то се такве особе први пут осећају самозадовољно. Да врате то неко своје самопоштовање, да стално ради на томе да буде све боља и боља самој себи – рекла је Прокићева.
Бајкановић: Потребно је мењати лоше навике здравим
Драган Бајкановић, тренер и кувар као и представник пројекта Здрава ужина у школском дворишту каже да можда је глупо и стереотип рећи али постоји нешто што је заједничко је нека врста лењости и недостатак самопоуздања . - То сматрам као неком болешћу зависности, а опет људи посежу за таквим пороцима и када немају снаге да се суоче са проблемима у животу. По мени је најпаметнији приступ је када би се гојазности приступили исто као лечењу наркоманије. То је врло сложе проблем, причамо о психолошком утицају, а заборављамо да је психа у нераскидивом са телом. То је све повезано. Ако имамо навике од раног детињства да се не бавим спортом да се храним лоше те ћу навике касније пренети и на своје чланове породице. Та врста лењости се подвуче под кожу. Потребно је мењати лоше навике здравим и то је једини исправа пут – рекао је Бајкановић.
Конференцију су организовали Еуропеан Communication Центер и Структура, центра за гојазност. Институционални покровитељи догађаја су Министарство здравља, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Министарство омладине и спорта, а партнери конференције Ново Нордиск, Медтрониц, PharmaSwiss, Маклер, Ethicon, Пхарма Идеа, Јамисеон, ИТС, Протеин и Удружење Амицус.
Паралелно са овом конференцијом одржавао се и стручни симпозијум у три сесије на коме су учествовали наши еминентни лекари.
