НАУЧНЕ СТУДИЈЕ ПОТВРДИЛЕ: Постоји ДИРЕКТНА веза између прекомерног рада и РИЗИКА од изненадног срчаног удара
Обратите пажњу!
Дуги останци на послу, прековремени сати проведени у канцеларији, стрес и умор у комбинацији доводе вас у директан ризик од изненадног и прераног инфаркта, потврдиле су научне студије.
ЦИНК НЕ МОЖЕ САМ ДА СЕ ИЗБОРИ: Ова ДВА витамина су КЉУЧНА у борби против КОРОНЕ!
ДР ДРАГАН ЈОВАНОВ ЗА СД ОТКРИВА: Како да се заштитимо од вируса уз помоћ савремене фитомедицине
ЕКСПЕРТИ ОТКРИВАЈУ: ОВИ КОРОНА пацијенти СКОРО УВЕК завршавају на ИНТЕНЗИВНОЈ: Ако сте међу њима ОПРЕЗ!
Наиме, према једној спроведеној студији, млађи запослени људи који често раде веома дуго и прековремено, са недовољно одмора и слободних дана, имају значајно већи ризик од настанка срчаног удара.
Студија из 2019. године, која је објављена у часопису "Строке", показала је да свако ко предуго ради има повећан ризик од срчаног удара.
За ову студију научници су испитивали 143.592 одрасле особе у узрасту од 18 до 69 година које су имале најмање шест месеци радног искуства и радили својим уобичајеним темпом. То значи да је већина њих имала пуно радно време током дана.
Лекари су такође узели детаљну медицинску документацију свих учесника истраживања, заједно са евентуалном историјом срчаног удара или факторима ризика за њега - дијабетесом, повишеним холестеролом или високим крвним притиском.
Резултати су показали да:
- 42.542 учесника (30 процената) радило је више од 10 сати дневно око 50 дана годишње, што су научници дефинисали као дуго радно време.
-14.481 особа (10 одсто) радило је превише сати дневно најмање једну деценију.
- 1.224 учесника (око 1 одсто) доживели су срчани удар на крају напорног радног дана.
Научници су открили да је претерано дуго радно време за чак 29 одсто повећало ризик од настанка срчаног удара у поређењу с радним временом које траје краће од 10 сати дневно.
Запослени који су радили предуго деценију или више имали су чак 45 одсто већи ризик од инфаркта.
Научници упозоравају да људи након напорног, дугог и стресног дана на послу морају обавезно да одморе и да релаксирају и тело и ум, како би организам стигао да се опорави и надокнади изгубљену снагу.
Поред дугог радног времена, стрес, недостатак слободног времена за опуштање и релаксацију и друге нездраве животне навике, додатни су факор ризика за настанак инфаркта миокарда, додаје се у студији.
Стрес доводи до појачаног лучења хормона адреналина и кортизола, а ови хормони имају негативне ефекте који могу довести до повишеног крвног притиска, појачаног оптерећења срчаног мишића, пренапрезања крвних судова, настанка аритмије и фибрилације счаних преткомора, што су главни узроци настанка инфаркта, закључили су научници.
КОРОНА ВИРУС ПО ОРГАНИЗМУ ОСТАВЉА СМРТОНОСНЕ ТРАГОВЕ: Појавила се нова компликација од које многи умиру
НАЈБОЉЕ СРЕДСТВО ЗА ИМУНИТЕТ КОД СТАРИЈЕ ПОПУЛАЦИЈЕ: Сви га имамо у кући, а један је од најважнијих минерала
КАДА КАШЉЕТЕ СТРОГО ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ: Ова боја испљувка указује на прву фазу појаве корона вируса
ОДЛОЖИТЕ РУКАВИЦЕ И МАСКЕ ОВАКО, ПА НЕЋЕ БИТИ РИЗИКА: Др Стевановић открио како се најправилније скида заштита
