БОЛ У ПРЕДЕЛУ ЈЕТРЕ: Ако ХРОНИЧНО патите од напетости у СТОМАКУ, имате ПРЕДИСПОЗИЦИЈЕ за ову БОЛЕСТ
Не смете игнорисати нити један симптом!
Многи не знају да је јетра веома важан орган у људском телу. Одговорна је за покретање главних метаболичких функција у организму као што је чување гликогена у циљу његовог коришћења кад то буде неопходно.
Такође, јетра служи и као филтер за разне токсине и ствара есенцијалне хормоне. Као и код сваког другог органа у телу, и рад јетре може бити поремећен због појаве неког оштећења или поремећаја.
Као један од знакова јесте осећај бола у јетри. Ако сте сигурни да је извор болова које осећате управо јетра, никако их не смете игнорисати. Требало би истог тренутка да закажете преглед код лекара.
НА СВАДБУ У ЛОНЦУ - Младенци због поплава у посуди за кување на венчање, младожењин отац ДОПЛИВАО до сале (ВИДЕО)
ЗАБОРАВИТЕ НА СКУПЕ СИРУПЕ: Овај напитак је мелем за КАШАЉ, ПЛУЋА И ЗАПУШЕНЕ СИНУСЕ
ТАЈНА УСПЕШНОГ БРАКА: Уз ова ЧЕТИРИ корака ви и ваш партнер ћете имати ОДНОС ИЗ СНОВА
Хепатитис А је акутно запаљење јетре проузроковано хепатитис А вирусом. Припада групи цревних заразних болести. Најчешће се ради о благој болести која не оставља последице нити хронично носилаштво вируса.
Осетљивост према хепатитис А вирусу је општа. Обољевају особе оба пола, свих раса и свих добних група. У нашим условима инфекције се чешће јављају код деце и често су асимптоматске. Манифестна болест или асимптоматске инфекције остављају солидан и доживотан имунитет.
Како се испољава хепатитис А?
Болест почиње општим симптомима: замор, малаксалост, главобоља и повишена телесна температура. Поред ових симптома, јављају се симптоми и од стране пробавног тракта: губитак апетита, мука, нагон на повраћање. Пацијенти примећују да је мокраћа тамнија, а столица светлија.
После тога се јавља жутица (иктерус) видљива на беоњачама, кожи и слузокожама. Овај најкарактеристичнији знак, по коме је обољење и добило име (жутица) се не мора испољити. То су тзв аниктерни облици болести. Инфекција овим вирусом може проћи без појаве било каквих симптома. То су асимптоматске инфекције.
Благи облици и асимптоматске инфекције су нарочито чести у дечјем узрасту. Хепатитис А, за разлику од неких других вирусних хепатитиса (хепатитис Б, хепатитис Ц) је најчешће благо оболење које никада не оставља трајне последице. Симптоматска или асимптоматска инфекција оставља дуготрајан имунитет.
Од хепатитиса А једна особа у принципу не може да оболи два пута. Уколико у току живота поново оболи од жутице, она је најчешће проузрокована неким другим вирусом хепатитиса (најчешће хепатитисом Б или Ц). Захваљујући стеченом имунитету у млађем узрасту, старије особе ређе оболевају од хепатитиса А.
Како настаје инфекција хепатитис А вирусом?
Најважније улазно место за хепатитис А вирус су уста. Из пробавног тракта, путем крви, вирус долази до јетре где изазива оштећење јетриних ћелија.
Временски период од уласка вируса у организам до појаве првих симптома болести је период инкубације. Износи од 15-45 дана, најчешће око месец дана. Већ у овом периоду почиње излучивање вируса столицом а најинтензивније је крајем инкубационог периода. Пошто се излучује столицом (фецесом), а најчешће уноси преко уста (орис), хепатитис А припада фекално-оралним инфекцијама.
Када је особа са хепатитисом А заразна?
Излучивање вируса почиње пре појаве првих симптома болести, у инкубационом периоду. Најинтензивније је крајем инкубације. Са појавом жутице, инфективност нагло опада, тако да крајем треће недјеље пацијент практично више није заразан.
Вирус излучују и обољеле и асимптоматски инфициране особе (оне које немају симптоме болести). Ови други су далеко значајнији за могућност ширења инфекције, пошто су у епидемији хепатитиса А бројнији а клинички су непрепознатљиви.
Како се обољење преноси?
Отпорност вируса омогућује његово дуго преживљавање у спољној средини. Шири се контактом, контаминираном водом или храном. Најзначајнији пут ширења је контактни.
Најчешће се остварује у породицама, предшколским и школским колективима и институцијама за збрињавање дјеце и старих лица.
С*ксуални партнери особа инфицираних (манифестно или асимптоматски) хепатитис А вирусом су у већем ризику од инфекције (орални и анални с*ксуални однос). Више епидемија хепатитиса А документовано је у САД и земљама Западне Европе међу геј популацијом.
Како се болест може спречити?
Основни правци превенције хепатитиса А, као и других цревних инфекција, усмерени су ка подизању личне и опште хигијене, обезбеђењу хигијенски исправне воде за пиће, хигијенској производњи и промету животних намирница и хигијенској диспозицији отпадних материја.
Како је контактни пут ширења најчешћи, приоритет има лична и општа хигијена: прање руку, одржавање хигијене санитарних уређаја, радног и животног простора
Да ли постоји терапија?
Као и код већине вирусних обољења и овде нема специфичне терапије. Примењује се симптоматска терапија: мировање и дијететски режим-храна са више угљених хидрата и беланчевина а мање масти. Значајно истаћи да постоји најмање 6 врста хепатитиса различитог тока, прогнозе и исхода.
У овој групи обољења, хепатитис А је најблаже: обично нема тежак ток, најчешће има повољан исход и никад не оставља трајне посљедице и хронично носилаштво вируса.
