Одлике јесење исхране којих се треба придржавати

Препоруке за исхрану током јесени обухватају сирово поврће у сваком оброку, сирово воће сваки дан али не у неограниченим количинама, нискомасне кисело-млечне производе, мале количине мршавог меса или рибе, хлеб и тестенину од целог зрна, мале количине сировог језграстог воћа и семенки, саветује професор др Будимка Новаковић

Лепо је прошло и лагано улазимо у јесењи период када морамо да прилагодимо организам новим временским условима, одабиру топлије гардеробе али и осмислимо другачији јеловник. Уколико желимо да будемо витки и одржимо добру форму, важно је да током јесењих дана не запоставимо вежбање или одласке у дуге шетње, али и да се и даље руководимо принципима правилне исхране коју саветују дијетотерапеути, да се ничега што волимо не одричемо али да у свему томе имамо меру.

Како истиче професор др Будимка Новаковић, дијетотерапеут са Медицинског факултета у Новом Саду, исхрана је водећа тема у разговору људи 21. века јер је од значаја за здравље свих људи без обзира на узраст, физиолошко и здравствено стање. Начин живота, пре свега дневни ниво физичке активности изразито утичу на начин исхране људи у 21. веку. Глобално, дневни ниво физичке активности је у кратком временском периоду значајно смањен, понуда хране високе енергетске густине драстично се повећала на свим тржиштима у свету, а навике у исхрани се нису промениле.

– Некада су људи имали мало хране, чували су је за периоде године када неће имати довољно хране. До само пре 50 година дани током пролећа, лета и јесени била су обележени значајном физичком активношћу и значајном мањом понудом прехрамбених производа високе енергетске вредности са значајним уделом засићених масти, транс-масти, шећера и соли. У савременом начину живота више се не може говоритии о сезонским променама у исхрани. Актуелно, највећи број људи у свету, а тако је и у Србији свој професионални део дана проводи седећи у затвореном простору током светлог дела дана. Велики део професионалних, породичних обавеза или социјалних контаката се дешава током касних вечерњих часова. Седећи посао, велики број часова у будном стању најчешће исходује нередовним оброцима и сталним конзумирањем мање или веће киличине енергетски густе хране. Стална професионална или социјална напетост ублажава се сталним конзумирањем слаткиша – додаје др Новаковић.

Годишње доба богато поврћем

Исхрана човека у 21. веку нема сезонски карактер јер се не мења начин живота нити исхране и физичке активности током различитих годишњих доба. Све више се конзумирају оброци ван куће на чију енегетску вредност те садржај масти, шећера и соли потрошачи не могу да утичу.
Добра вест је да током целе године постоји добра понуда нутритивно густих намирница са ниском енергетском вредношћу: поврћа и воћа. Јесен је обележена богатом понудом поврћа које треба искористити за свакодневну исхрану али треба поврће сачувати и за зимски период. Најбољи начин чувања поврћа је замрзавање. Свеже јабуке, крушке, дуње и грожђе су воћна обележја јесни и нутритивно су оправдана замена за слаткише. 

Препоруке за исхрану током јесени за одрасле људе, наглашава др Новаковић, обухватају сирово поврће у сваком оброку, сирово воће сваки дан али не у неограниченим количинама, нискомасне кисело-млечне производе, мале количине мршавог меса или рибе, хлеб и тестенину од целог зрна, мале количине сировог језграстог воћа и семенки. Уз то је неопходно да конзумирамо обиље течности.

– Јесења нутритивна препорука је да се једноставно и без пуно утрошеног времена припремљени оброци који у великом делу садрже сирове намирнице чешће конзумирају у кући. Савет за особе које конзумирају ручак у паузи радног времена је да на предложен начин перипремљене оброке понесу на посао – каже др Новаковић.

Смањимо величину порције!

Описани начин живота савременог човека треба да је праћен смањењем количине хране коју конзумирамо, истиче професор др Будимка Новаковић. Епидемиолошка испитивања у области исхране су утврдила да се величина порције удвостручила током последњих 25 година. Закључак је: смањимо величину порције. Сваки грађанин треба да буде информисан шта је оправдана величина порције за поједине намирнице за сваког човека понаособ, што зна да Вам објасни дијетотерапеут.

Велики број људи жели да конзумира намирнице и напитке слатког укуса и истовремено жели да смањи количину шећера који свакодневно уноси у намери да одрже пожељну телесну масу или да унапреде своје здравље. Неки људи жели да смање прекомерну телесну масу али истовремено желе и храну и напитке слатког укуса. Свим наведеним групама људи треба помоћи правилним индивидуалним планирањем свакодневне исхране. Предложени план исхране је стручно бољи и прихватљивији за поједница ако нема великог ограничења у избору намирница. Право нутритивно решење и права стручна помоћ су нискокалоријски заслађивачи.

– Нискокалоријски заслађивачи дају сладак укус храни и напицима и смањују енергетску густину хране. Савет потрошачима је да бирају нискокалоријске заслађиваче који су од стране водећих међународних и националних регулаторних тела за задравствену безбедност хране означени ,,опште препознати као здравствено безбедни”. Такви су аспартам, стевиол гликозиди, сукралоза сахарин, цикламат, ацесулфам-К, неотам, неохесперидин и адвантам. Због здравствене безбедности, пожељног укуса и зато што немају утицај на апетит, нити на повећање телесне масе и на вредност шећера у крви на тржишти су највише заступљени, појединачно или у комбинацијама: аспартам, стевиол гликозиди, сукралоза. Наравно да се на тржишту налазе и остали наведени нискокалоријски заслађивачи – саветује наша саговорница.

Важност нискокалоријских заслађивача

Употреба нискокалоријских заслађивача може смањити енергетску вредност (број калорија) дневно конзумиране хране што у одређеном временском периоду исходује смањењем телесне масе, а истовремено се омогућава уживање у слатком укусу напитака и одређених намирнца.
– Могућност конзумирања безалкохолних напитака без додатог шећера, односно безалкохолних напитака са нискокалоријским заслађивачима унапређује и социјалне контакте. Нискокалоријски заслађивачи унапређују квалитет живота постизањем и одржавањем жељеног стања ухрањености (пожељне телесне масе), пружањем могућности уживања у омиљеним напицима и неким намирницама са значајно смањеном енергетском густином и последично одржавањем жељених социјалних контакта – закључила је др Будимка Новаковић.
Детаљније на www.teziravnotezi.rs