ОВАЈ ФИЛМ ТРЕБА ДА ПОГЛЕДА СВАКА ЖЕНА! Научене смо да се О ОВОМЕ не прича и због тога је свакој од нас ТЕШКО!
Време је да ово променимо!
Ма како то страшно звучало, у 21. веку 43% жена има проблем да прича о личним стварима чак и са најужим члановима породице или најбољим другарицама. Многе од нас су иначе отворене и непосредне особе, у стању да искрено разговарају о свему што им се дешава – новчаним потешкоћама, проблемима које имамо са шефовима и колегама на послу, па чак можемо и у ситна цревца да разглабамо о својим осећањима, посебно кад су мушко-женски односи у питању.
Међутим, када је интимно здравље у питању, наступа мук. О тим неким стварима се малтене не усуђујемо да разговарамо ни са својим гинекологом.
За део нас је то одувек било тако, још од прве менструације, коју неке девојчице месецима крију чак и од рођених мајки. Додуше, није ни чудо, јер ни поједине мајке нису баш отворене по том питању. Једноставно, научене смо да се “о томе не прича”. Ни са ким, чак ни са другарицама, а камоли мушкарцима.
Научене смо да улошци и остали “женски производи” морају све време да буду сакривени у несесеру на највишој полици. Да је бити жена табу. Да се о томе не прича.
То тако далеко иде да многе девојке одрастају у срединама у којима се, кад те заболи стомак, подразумева да ћеш да слажеш и кажеш да те боли глава или да имаш грип. И да нећеш потражити помоћ. Страшно је кад тек са двадесет и кусур сазнаш да ти болови које трпиш нису нормална ствар, већ да су последица ендометриозе – стања које погађа сваку десету жену, а да ти до тог тренутка ниси ни чула да та реч постоји. Јер, о томе се не прича.
Учене смо и да се ни о другом стању никоме не прича. Поготово не прва три месеца, да нас нико не би сажаљевао ако изгубимо бебу. А неке жене спонтане побачаје имају и по десетак пута у животу. Сваки пут то проживе у самоћи, иако у тим тренуцима толико желе да читав свет чује колико им је тешко, да их људи загрле, да их утеше. Али, о томе се не прича.
Жене које имају потешкоћа са плодношћу, хиљаду пута пожеле да барем некоме на послу испричају колико је мучно подносити хормонску терапију и ИВФ третмане. Само оне знају колико суза прогутају након сваког неуспелог покушаја... А морају да глуме да им није ништа и остварују максималан радни учинак. Уосталом, о томе се не прича.
Да ствар буде гора, и многе остварене и жене успешне на свим пољима и у зрелим годинама настављају да глуме и пред другима скривају своју “слабу” страну. Па како би задржале свој ауторитет када би јавно пред својим колегама проговориле о симптомима перименопаузе која полако почиње да их хвата? Знате, ни о томе се не прича.
Ипак, многе од нас имају ћерке. И многе од нас не желе да и оне читавог живота ћуте као ми. Не желимо им да морају да се стиде тога што су жене. Да морају да скривају сваку бол, и физичку и душевну, сваки симптом, сваки страх... Да се о томе не прича.
Међутим, како научити ћерку да буде отворена и храбра, кад саме нисмо такве, кад о свему томе ни саме не разговарамо. А о томе МОРА да се прича!
Зато ћете схватити одушевљење жена широм света кад се недавно појавио кратки филм Нише Ганатре “Libresse #pričeiznutra”, филм који се бави управо овом проблематиком. Циљ је да се све наше приче о психо-физичком здрављу, осећањима и променама које пролазимо пре, током и након репродуктивне фазе у свом животу, чују у јавности, без обзира на то да ли су те наше приче срећне тужне, дивне или чудне.
Компанија Libresse је свесна тога да је многима од нас непријатно да говоримо о свом репродуктивном здрављу, менструацији, потешкоћама с плодношћу, променама кроз које наше тело пролази, осећањима која се јављају због промена у лучењу хормона, жељи да имамо децу, жељи да немамо децу, потреби да уживамо, искуствима оваквим или онаквим...