Ово воће и ПОВРЋЕ једемо свакодневно, а највише је ПРСКАНО ПЕСТИЦИДИМА! Нутриционисткиња Татјана открила ШТЕТНОСТ по здравље и који су ПРИРОДНИ начини уклањања са намирница

У Србији, као и у многим другим земљама, одређене врсте воћа и поврћа су познате по вишем нивоу прскања пестицидима. Ево прегледа најчешће прсканих врста воћа и поврћа, као и савета о правилном прању како би се смањила количина пестицида:

Воће и поврће најчешће прскано пестицидима

Воће:

Јабуке: Због честог прскања против различитих болести и штеточина, јабуке су међу воћем с вишим нивоима пестицида.
Грожђе: Ово воће често користи пестициде како би се заштитило од инсеката и болести.
Јагоде: Јагоде су врло склоне заразама и штеточинама, па се често прскају.
Крушке: Слично као и јабуке, крушке су подложне прскању пестицидима.

Поврће:

Краставци: Краставци се често прскају пестицидима како би се спречили инсекти и болести.
Парадајз: Због свог високог приносног потенцијала, парадајз се често третира пестицидима.
Паприка: Паприке су подложне различитим болестима и штеточинама, што доводи до честог прскања.
Салата: Салата је често погођена пестима, због чега је и она често прскана.
 

Сертификовани health coach, холистички нутрициониста, аутор 6 књига, предавач, креатор и организатор неколико различитих програма Татјана Поповић, на свом званичном сајту поделила је које су све штетности по здравље када су пестициди у питању и како их правилно уклонити са намирница.

Негативан утицај на здравље

Пестициди су токсичне супстанце (мада ређе постоје и једињења природног порекла), настале као потреба за већом производњом хране и жељом да се искорене многе болести у којима штеточине имају улогу преносиоца.

Осим активних састојака који убијају штеточине, пестициди садрже и неактивне састојке који обезбеђују деловање активнима, а они су често занемарени у законским одредбама иако носе ризик за људско здравље.

Колико су пестициди штетни за људски организам говори чињеница да чак и веома мале количине ових супстанци могу имати тешке последице на нервни систем, узрокујући лоше памћење, тешкоће у координацији, смањену видну способност, квалитет рефлекса и моторичке вештине. Ови симптоми су обично врло суптилни и развијају се врло полако кроз године, односно кроз редовну конзумацију намирница које су прскане.

Посебно осетљиву групу чине деца на чији организам који је тек у развоју токсини из пестицида имају много снажнији ефекат. Токсини из пестицида могу узроковати астму, алергије, хиперосетљивост, хормонске проблеме и болести репродуктивног и дигестивног система, а њихов веома лош утицај на здравље ћелија може довести и до развоја карцинома.

Који су природни начини за уклањање пестицида са намирница?

Природни начин за уклањане пестицида са намирница јесте припремање раствора од 1 шоље јабуковог сирћета и 3 шоље воде. Потребно је да у том раствору воће/поврће одстоји око 20 минута (јабуке је пожељно дуже држати) и потом опрати под млазом хладне воде. На овај начин уклонићете прљавшину, бактерије, хемикалије и восак са воћа.

Други начин прања је са лимуновим соком уместо сирћета, а за то вам је потребна 1 кашика сока од лимуна, 2 кашике сода бикарбоне (без алуминијума, купује се у апотеци или продавницама здраве хране) и 2дл воде.

Трећи предлог је кашика морске соли са шољом воде, у којој ћете држати потопљено воће/поврће око 30 минута. Код намирница попут лубенице, диње и авокада, где се не конзумира кора, потребно их је такође детаљно опрати пре сечења, јер је њихова кора легло микроба, а ако не оперете кору, ножем ћете их пренети на унутрашњост воћа. Што се тиче лиснатог поврћа, сваки лист је потребно посебно опрати.

Извор Србија Данас/ Аутор: Ј.Шипчић/ Татјана Поповић