УБЛАЖАВА ДИСАЈНЕ, МОКРАЋНЕ И ТЕГОБЕ СА ВАРЕЊЕМ - Биљка коју можете ДОДАВАТИ у сваку салату, веома је здрава

Поточарка није само пролећна намирница – најбоља је за конзумацију од јесени до пролећа с обзиром на то да у најтоплијем делу године биљка постане тврда и није укусна за јело. Најсочнији су млади листови и изданци финог љуткастог укуса, зато поточарку треба брати кад не цвета.

Биљка латинског назива Настуртиум officinale је самоникла и расте уз реке, потоке и изворе (само где је вода чиста), а постоји неколико врста које се узгајају. Осим у пластеницима, лако ју је узгојити и у врту или тегли, али притом треба да буде на полусеновитом месту и добија обиље воде. Поточарка с разлогом има статус суперхране.

Права је ризница витамина А, Б, Ц, Е и К, калцијума, гвожђа, калијума, јода, селена... Садржи и разна лековита једињења, почевши од фенилетил изотиоцијаната коме се приписује антиканцерогено деловање. Одличан је додатак салатама, потажима, варивима, умацима, сендвичима... По могућности је конзумирајте свежу или што мање термички обрађену, јер кувањем губи део хранљивих материја.

Одлична је у комбинацији са рибом, месом и меким сиревима, а у припреми сокова и смутија изврсно се допуњује са шаргарепом, јабуком, краставцем, парадајзом, целером... Поточарка се убраја међу најстарије познате лековите биљке – сокови и чајеви од њеног лишћа увелико су се користили још у античко доба за оснаживање и прочишћавање организма. У нашој народној медицини забележена је као одлично средство за ублажавање дисајних, мокраћних и тегоба са варењем, као и за лечење анемије.

За спољашњу примену користила се у облику облога за смирење кожних упала и у препаратима против опадања косе. Екстракт поточарке данас се уобичајено додаје у мултивитаминске препарате за јачање имунитета и подизање нивоа гвожђа у крви, као и у суплементе за јачање косе, коже и ноктију. Свежу поточарку пожељно је узимати умерено, јер у већим количинама може да иритира уринарни систем и систем за варење.

Ако берете самониклу поточарку у природи, будите опрезни – познаваоци лековитог биља упозоравају да лаици могу лако да је замене за друге биљне врсте које расту на истим местима и изгледају слично, али нису јестиве.