Припремите сада! КУВАНИ ПАРАДАЈЗ има бољи ефекат на здравље него свежи - ЧУВА ИМУНИТЕТ ДО ПРОЛЕЋА, смањује ризик за МНОГЕ БОЛЕСТИ
Кувани парадајз појачава његове нутритивне и друге вредности, а и ефикаснији је у поређењу са сировим у борби против лоших бактерија
Парадајз је синоним за здравље. Парадајз (Соланум лвцоперсицум Л.) има порекло чак из Перуа, где су га узгајали Индијанци још давно пре Колумба. Када су је шпански освајачи у 16. веку донели парадајз у Европу, многи су га избегавали због непријатног мириса листа и стабљике. Данас је парадајз једна од најраширенијих повртарских култура, а његов се укус битно разликује од укуса старинских сорти. Различит је и по облику, величини и боји. Данас се може наћи парадајз са округлим плодом, дугуљастим, зеленим, жутим или најчешћим црвеним…
Кувани парадајз има већи нутритивни значај од свежег, мада губи значајне количине витамина Ц. Кувањем се, међутим, повећава садржај ликопена, који је јак антиоксиданс и снажно оружје у борби против карцинома. Он неутрализује чак пута више слободних радикала него витамин Е.
Тајна је у ликопену
А зашто је то тако тиме се озбиљно бавио др Јосеф Мерцола, нутрициониста и остеопата, колумниста у престижном New York Тимес, који је у истраживањима дошао до податка да би најкраћи одговор на сва питања био – моћни антиоксидант ликопен.
Иако се он налази и у другим намирницама, попут грејпфрута, гуаве, папаје и лубенице, дошло се до податка да је парадајз примарни извор овог оксигенираног каротеноида који је заслужан и за његову црвену боју. Иако ликопену недостаје провитамин А, који се може наћи у бета-каротену, он има најјаче антиоксидативно својство и сматра се делотворнијим од других врста каротеноида, као и других антиоксидативних хранљивих материја и витамина у парадајзу.
Наиме, ликопен се у парадајзу налази унутар његовог ћелијског зида. Када се парадајз кува, ћелијски зид пуца и тако се ослобађа већа количина овог моћног једињења.
Мања шанса за развој срчаних болести
Редовно конзумирање парадајза, који има комбинацију антиоксидативних и противупалних својстава, доприноси превенцији кардиоваскуларних болести. И у епидемиолошким истраживањима, као и у тестовима дејства суплемената, који су рађени на људима, ликопен се показао ефикасним у смањењу ризика од ових обољења. Објављени научни радови кажу да људи са већом концентрацијом ликопена у свом масном ткиву имају нижи ризик од инфаркта миокарда, а позитивни ефекти ликопена потврђени су и у једној студији која је недавно објављена у часопису Current Медицинал Chemistry.
Ублажавање симптома астме и смањење ризика од можданог удара
Поједине мање студије сугеришу да би ликопен могао да помоћи у ублажавању астме тако што смирује упаљене дисајне путеве, а часопис Allergy каже да једна седмица оралног уноса ликопена може да олакша стање чак до 50 одсто пацијената.
Студија објављена на Neurology.org сапштава да ликопен смањује ризик од било које врсте можданог удара, као и исхемијског можданог удара код мушкараца. У њу је било укључено више од 1.000 Финаца старости од 46 до 65 година, а налази су показали да су они са највишим нивоом ликопена у крви имали чак за 50 одсто смањени ризик од било које врсте можданог удара.