Pripremite sada! KUVANI PARADAJZ ima bolji efekat na zdravlje nego sveži - ČUVA IMUNITET DO PROLEĆA, smanjuje rizik za MNOGE BOLESTI

Paradajz je sinonim za zdravlje. Paradajz (Solanum lvcopersicum L.) ima poreklo čak iz Perua, gde su ga uzgajali Indijanci još davno pre Kolumba. Kada su je španski osvajači u 16. veku doneli paradajz u Evropu, mnogi su ga izbegavali zbog neprijatnog mirisa lista i stabljike. Danas je paradajz jedna od najraširenijih povrtarskih kultura, a njegov se ukus bitno razlikuje od ukusa starinskih sorti. Različit je i po obliku, veličini i boji. Danas se može naći paradajz sa okruglim plodom, duguljastim, zelenim, žutim ili najčešćim crvenim…

Kuvani paradajz ima veći nutritivni značaj od svežeg, mada gubi značajne količine vitamina C. Kuvanjem se, međutim, povećava sadržaj likopena, koji je jak antioksidans i snažno oružje u borbi protiv karcinoma. On neutralizuje čak puta više slobodnih radikala nego vitamin E.

Tajna je u likopenu

A zašto je to tako time se ozbiljno bavio dr Josef Mercola, nutricionista i osteopata, kolumnista u prestižnom New York Times, koji je u istraživanjima došao do podatka da bi najkraći odgovor na sva pitanja bio – moćni antioksidant likopen.

Iako se on nalazi i u drugim namirnicama, poput grejpfruta, guave, papaje i lubenice, došlo se do podatka da je paradajz primarni izvor ovog oksigeniranog karotenoida koji je zaslužan i za njegovu crvenu boju. Iako likopenu nedostaje provitamin A, koji se može naći u beta-karotenu, on ima najjače antioksidativno svojstvo i smatra se delotvornijim od drugih vrsta karotenoida, kao i drugih antioksidativnih hranljivih materija i vitamina u paradajzu.

Naime, likopen se u paradajzu nalazi unutar njegovog ćelijskog zida. Kada se paradajz kuva, ćelijski zid puca i tako se oslobađa veća količina ovog moćnog jedinjenja.

Manja šansa za razvoj srčanih bolesti

Redovno konzumiranje paradajza, koji ima kombinaciju antioksidativnih i protivupalnih svojstava, doprinosi prevenciji kardiovaskularnih bolesti. I u epidemiološkim istraživanjima, kao i u testovima dejstva suplemenata, koji su rađeni na ljudima, likopen se pokazao efikasnim u smanjenju rizika od ovih oboljenja. Objavljeni naučni radovi kažu da ljudi sa većom koncentracijom likopena u svom masnom tkivu imaju niži rizik od infarkta miokarda, a pozitivni efekti likopena potvrđeni su i u jednoj studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Current Medicinal Chemistry.

Ublažavanje simptoma astme i smanjenje rizika od moždanog udara

Pojedine manje studije sugerišu da bi likopen mogao da pomoći u ublažavanju astme tako što smiruje upaljene disajne puteve, a časopis Allergy kaže da jedna sedmica oralnog unosa likopena može da olakša stanje čak do 50 odsto pacijenata.

Studija objavljena na Neurology.org sapštava da likopen smanjuje rizik od bilo koje vrste moždanog udara, kao i ishemijskog moždanog udara kod muškaraca. U nju je bilo uključeno više od 1.000 Finaca starosti od 46 do 65 godina, a nalazi su pokazali da su oni sa najvišim nivoom likopena u krvi imali čak za 50 odsto smanjeni rizik od bilo koje vrste moždanog udara.