ПАЖЊА! ОВИХ 6 ФАКТОРА повећавају ризик за развој рака дојке! Овај под бројем 4 је СВЕ УЧЕСТАЛИЈИ
Превентива је најбитнија!
Више од 90% оболелих од рака дојке може се излечити ако се дијагноза постави у почетном стадијуму и ако се правилно лечи.
УЖАСНА ИСПОВЕСТ Милице Дабовић: "Нисам имала за хлеб, а отац мог сина је продао колица за 500 евра"
СМРШАЛА 50 КИЛОГРАМА: Рођена сестра Ане Кокић дуго је била буцка, а сада је РИБЕТИНА! (ФОТО)
ХАВАРИЈА У ЗАДРУЗИ! Кристијан насео, гађа га јајима право у главу! Џумбус почео! (ВИДЕО)
Рак дојке злоћудна је болест која настаје кад нормалне жлездане ћелије дојке промене своја својства те почну неконтролисано расти, умножавати се и уништавати здраво ткиво около. Такве промењене ћелије могу потом отићи у лимфне и/или крвне жиле те тако проширити болест у друге делове тела.
Од рака дојке најчешће обољевају жене изнад педесете године живота, али у најновије време све чешће и млађе жене у четрдесетим, тридесетим и двадесетим годинама. Мушкарци такође могу оболети од рака дојке, али много ређе него жене. Један посто свих забележених случајева рака дојке забележено је код мушког пола.
КОЈИ СУ УЗРОЦИ И РИЗИЧНИ ФАКТОРИ ЗА НАСТАНАК РАКА ДОЈКЕ?
Узрок настанка рака дојке углавном је непознат. Многе епидемиолошке студије показују да постоји више познатих ризичних фактора који су повезани с настанком рака дојке.
КОЈИ СУ НАЈВАЖНИЈИ РИЗИЧНИ ФАКТОРИ КОЈИ ПОВЕЋАВАЈУ РИЗИК НАСТАНКА РАКА ДОЈКЕ?
1. Доб
2. Прва менструација пре 12. године живота
3. Менопауза након 50. године живота
4. Нерађање или рађање после 30. године живота - који је све учесталији.
5. Појава рака дојке и/или рака јајника код ближих сродника - генетика
6. Претходна болест дојке
ПОВЕЋАН РИЗИК ЗА РАК ДОЈКЕ ВЕЗАН ЈЕ УЗ ОДРЕЂЕНЕ ЖИВОТНЕ НАВИКЕ И СТИЛ ЖИВОТА КОЈИ СЕ СМАТРАЈУ НЕЗДРАВИМ!
1. Нездрава исхрана (висок ниво масноће у храни)
2. Гојазност
3. Повећана конзумација алкохола
4. Пушење
5. Изложеност радиоактивном зрачењу
КАДА ТРЕБА ОТИЋИ НА МАМОГРАФИЈУ?
Мамографија је рендгенски преглед дојки којим се откривају тумори и друге промене дојке које су премалене да би се могле напипати. Доказано је да мамографија бележи промене на дојци око две године раније од клиничког прегледа заснованог на појави симптома или опипљиве квржице. Мамографија се код жена с месечницом обавља у раздобљу од петог до десетог дана циклуса, бројећи од првог дана задње месечнице.
Иако је мамографија изузетно вредна и незаменљива претрага у откривању и најмањих карцинома, треба нагласити да мамографија не може приказати 15-20% карцинома дојки, посебно кад је реч о дојкама с густом жлезданом структуром.
Први мамографски преглед дојки свака жена треба направити између 38. и 40. године живота. Код жена с појавношћу рака дојке у ближих сродника, препоручује се раније започињање редовних мамографских прегледа.
