С Паркинсоном се људи рађају? Научници дошли до НЕВЕРОВАТНОГ ОТКРИЋА!
Можда ипак има лека.
Научници су спровели ново истраживање које пружа наду да ћемо једног дана успети да предузмемо ране мере у спречавању ову Паркинсове болести код млађих појединаца којима прети ризик да оболе.
Паркинсонова болест настаје када неурони који производе допамин, супстанца која помаже у координацији мишићног покрета, ослабе или потпуно одумру. Симптоми болести с временом постају све јаснији и тежи, а укључују тешке и успорене покрете, стиснуте укочене мишиће, дрхтање, тремор и губитак равнотеже - а за сада нема лека.
Спавање вам испира мозак, али не на онај начин на који мислите (ВИДЕО)
ДОШАО ЈЕ КРАЈ СТАРЕЊУ? Велико ОТКРИЋЕ научника: Погледајте како МОЗАК ЧИСТИ САМ СЕБЕ (ВИДЕО)
Према новом истраживању Медицинског центра Цедарс-Синаи у Калифорнији, чини се да су људи који су од Паркинса оболели пре 50-е године живота можда рођени с поремећајем у ћелијама мозга, који онда деценијама није откривен, пише Daily Mail.
У САД-у се сваке године дијагностикује најмање 500.000 нових случајева оболелих од Паркинсонове болести, а премда је већина у доби од 60 и преко, око 10 посто оболелих је у доби између 21 и 50 година.
- Јако је тешко видети младе људе с Паркинсоновом болести, кад их болест погоди на врхунцу живота - рекла је директорка покрета на Цедарс-Синаиу и координаторка пројекта др. Michele Таглиати и додала да ово ново истраживање пружа наду да ћемо једног дана моћи да барем код младих спречимо настанак болести.
Таглиати и њен тим репрограмирали су посебне матичне ћелије - познате као индуковане плурипотентне матичне ћелије (иПСЦ) - из ћелија пацијената с ранонасталим Паркинсоном и то процесом узимања крвних ћелија одраслих враћањем у изворно стање "уназад", према примитивном ембрионалном стању. иПСЦ су употребили и за производњу допаминских неурона код сваког пацијента, а затим су неуроне ин витро узгојили и анализирали им функције.
- Та нам је техника пружила прозор у прошлост, да видимо како су уопште могли функционисати допамински неурони од самог почетка пацијентовог живота - рекао је директор Цедарс-Синаијевог одбора др. Цливе Свендсен, а открива да постоје две кључне неправилности.
Прва је то да су уочили необично накупљање алфа-синуклеина - протеина који се јавља код већине облика Паркинсонове болести - а примећени су и нефункционални лизосоми - ћелијске структуре које делују као 'канте за смеће', да кад се разгради ћелија у њих одложи протеине.
Та неисправност, верују научници, највероватније и узрокује да се у организму касније накупља алфа-синуклеина.
- Чини се да допамински неурони код ових људи могу наставити с погрешним управљањем алфа-синуклеином наредних 20 или 30 година, узрокујући тако појаву симптома болести - рекао је др. Свендсен за Daily Mail.
Осим тога, научници су открили и да је један лек, ПЕП005, који је већ и одобрен од америчке Агенције за храну и лекове, смањио повишену концентрацију алфа-синуклеина и у људским допаминским неуронима (овима које су научници узгојили у ин витро условима) као и код лабораторијских мишева.
Сада тим планира да истражи како би ПЕП005, који тренутно постоји само у облику гела, могао "пробити' баријере и доћи до мозга. Овим открићем би се лек потенцијално могао користити код лечења (или барем успоравања) Паркинсонове болести код младих особа.
- Ово је истраживање изванредан пример како лекари и научници из различитих дисциплина удружују снаге у истраживању које би могло помоћи пацијентима - рекао је др. Схломо Мелмед с Медицинског факултета на Цедарс-Синаиу.
ЕПОХАЛНО ОТКРИЋЕ: Пронађен лек за Паркинсонову болест?
СПАС ЗА МНОГЕ ОБОЛЕЛЕ: Матичне ћелије ће можда моћи да лече Паркинсонову болест
Да ли имате ген који узрокује Паркинсонову болест?
ИСТРАЖИВАЊЕ: Масна храна изазива Паркинсонову болест
