САВЕТИ СТРУЧЊАКА: Ево како да спречите последице остеопорозе, ове групе су у НАЈВЕЋЕМ РИЗИКУ од оболевања!

Свака трећа жена и сваки пети мушкарац после 50. године живота доживе прелом као последицу остеопорозе. Са проф. др Марином Николић Ђуровић - ендокринологом у Клиници за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Србије и проф. др Емилијом Дубљанин Распоповић, физијатром у Клиници за физикалну медицину и рехабилитацију КЦС, разговарамо о томе због чега се остеопороза јавља и да ли је могуће спречити и успорити њене последице.

Остеопороза представља системско, метаболичко обољење скелета које доводи до смањења минералне густине костију. Као последица остеопорозе долази до појаве патолошких прелома. Процењено је да у свету остеопоротични преломи настају сваке три секунде. 

Код пацијената са остеопорозом не постоје специфични симптоми и знаци док не дође до појаве патолошког прелома због чега је и добила назив тзв “тиха или нема болест”. Најчешћа места настанка прелома су ручни зглоб, подлактица, кук, врат бутне кости и кичма, а као последица долази до појаве јаког бола, онеспособљавања одређених функција, лошијег квалитета живота, а повремено чак и смртног исхода, истиче проф. др Дубљанин Распоповић

ЗАШТО СУ ЖЕНЕ У ВЕЋЕМ РИЗИКУ

Жене у постменопаузи су изложене високом ризику за развој остеопорозе и настанак прелома због брзог коштаног губитка који се јавља са почетком менопаузе. Женски хормоне естроген игра виталну улогу у регулисању коштаних промена током живота. Међутим, код жена се како менструални циклус престаје, јавља недостатак овог важног хормона, тако да управо у том периоду долази до опадања коштане густине, каже проф. др Марина Николић Ђуровић. 

КОЈИ СУ ДОДАТНИ ФАКТОРИ РИЗИКА  

Породична историја остеопорозе и прелома, рана менопауза, претходни преломи. Затим поједини лекови који негативно утичу на здравље костију, а нарочито лекови против упале. Додатно, болести малапсорпције и реуматоидни артритис, као и неке ендокринолошке болести.  

КАКО ПОВЕЋАТИ МИНЕРАЛНИ САДРЖАЈ КОСТИЈУ?

Неопходне су три компоненте: Калцијум, Витамин Д и Витамин К2. Последњих година истраживања доказују да суплементи калцијума могу повећати ризик од убрзане атеросклерозе, а потом и појаве акутног инфаркта миокарда и камена у бубрезима. Јасна порука стручњака, након ових истраживања је да се калцијум треба уносити кроз исхрану (тј. Из прехрамбених извора), у дози од 700 до 1200мг/дневно каже проф. др Дубљанин Распоповић.

Најважнија функција витамина Д3 у организму је преузимање калцијума из  дигестивног тракта. Да би тело затим било у стању да правилно искористи овај калцијум, неопходан је витамин К2. У недостатку витамина К2, калцијум се таложи у меким ткивима и доводи до дугорочно опасне калцификације зглобова и органа. Зато је уз витамин Д3 увек неопходно узимати и витамин К2, на самом почетку истиче проф. Др Николић Ђуровић.

Показано је да суплементација витамином Д смањује ризик од прелома и падова, и да доприноси смањењу ризика од прелома. Истраживања такође показују да је недостатак витамина Д веома заступљен међу постменопаузним женама. 

Витамин К2 активира два протеина важна за усмеравање калцијума. Активацијом остеокалцина, протеина одговорног за уградњу калцијума у кост, витамин К2 помаже повећању густине костију и отпорности на преломе. Други протеин који се активира под утицајем витамина К2 је протеин који спречава стварање наслага калцијума у ткивима као што су крвни судови, зглобови, бубрези, дојка итд. Обе професорке на крају истичу да се у пракси најбоље показала комбинација од 2000 и.ј. витамина Д3 и 90 мцг витамина К2 у софт гел капсулама, због чега је и лично препоручују.