Симптоми су ужасни, а конкретан лек НЕ ПОСТОЈИ - ове полно преносиве болести се сви ужасавају!
Један од симптома је и жутица...
За разлику од осталих полно преносивих болести, хепатитис Б је болест која захвата пре свега јетру и означава дифузну упалу јетре изазвану хепатитис Б вирусом - ХБВ. Спада у најчешће инфективне болести, а рачуна се да је широм света присутно око 300 милиона хроничних носиоца ХБВ.
МОЋНА БИЉКА: Направите сами уље од маслачка, прва помоћ код болних и отечених дојки (РЕЦЕПТ)
Основни и главни начин преноса инфекције ХБВ је полни однос, као и уптреба нестерилних и заражених шприцева и игала (1/3 - 2/3 случајева болести). Пренос вируса путем трансфузије крви је након увођења одговарајућих тестова крви практичнои прекинут. Присуство антигена у крви се доказује имунолошким методама. Карактеристичан је налаз овог антигена још у време инкубације, уобичајено 1 - 6 недеља пре избијања клиничких или лабораторијских знакова болести, док се у време реконвалесценције губи из крви.
РАЗМИСЛИТЕ! Вода коју оставите да одстоји преко ноћи се мења, ево шта пијете!
Противтела против овог антигена се јављају недељама или месецима након клиничке болести и перзистирају доживотно (Анти-ХБс). Акутни облик хепатитиса Б прелази код 6 - 10% носиоца вируса у хронични облик (carrier-status). Рачуна се да су најмање 1/3 хроничних носиоца вируса деца или одрасли који су инфицирани у дечијем узрасту.
Код око 25% ових пацијената развија се цироза јетре или примарни карцином јетре. Ризик преноса инфекције с мајке на дете постоји код мајки с акутном ХБВ инфекцијом или с хроничним инфективним системом. Највећи ризик преношења инфекције у трудноћи је сам порођај.
Симптоми
Време инкубације износи 50 - 150, а у просеку 90 дана. Најчешће се јављају:
- осећај слабости и јаког умора,
- мучнина;
- повраћање
- губитак апетита,
- главобоља,
- ређе се јављају осип или болови у зглобовима,
- касније након 3 - 10 дана жута боја коже и беоњача (жутица) и тамно обојени урин.
С избијањем жутице, обично почињу попуштати други симптоми. Жутица је најинтензивнија након недељу две дана, потом почиње фаза оздрављења која траје даљих 2 - 4 недеље. Интензитет, као и трајање тегоба зависе од имунолошког система особе, као и о још непознатим односима између вируса и домаћина, због чега болест понекад личи на лакшу инфекцију грипе, а понекад има смртоносни исход. Дијагноза се поставља на основу симптома, клиничког и лабораторијских налаза.
Лечење
У већини случајева није потребно специјално лечење, а специфични лек против хепатитиса Б не постоји. Зато се препоручује вакцинисање против хепатитиса Б (Engerix А) свим особама које имају повећани ризик.
Алтернативне могућности
Уколико нема додатних компликација код хепатитиса Б, строга јетрена дијета, строго мировање и строго ограничавање телесне активности немају доказану предност у лечењу. Ипак се у исхрани препоручује смањење уноса масноћа, посебно животињског порекла, шећера и протеина, затим повећање уноса биљних влакана. Избегавајте и друге намирнице животињског порекла, заслађене воћне сокове, вештачке заслађиваче, рафиниране шећере, брзу храну, неке врсте чајева, кофеин, кокаколу, чоколаде, минералну воду.
ОЛИГОМЕНОРЕЈА - проблем са циклусом због којег се препоручује и психотерапија!
С друге стране препоручује се унос интегралних житарица и пиринча, интегралне и грахам тестенине, туњевине, поврћа, свих врста махунарки, већине природних сокова, свежег воћа, маслиновог уља. Најбоље поврће за јетру су цвекла и шаргарепа које садрже доста бета-каротена, који дају боју овом поврћу, а спадају у антиоксидансе. Од значаја може бити и маслачак с високим садржајем лецитина који потпомаже метаболизам.
Не препоручују се обилни оброци, радије 4 мања оброка, при чему би задњи оброк требало бити барем 5 сати пре одласка у кревет. Промене у исхрани је потребно поступно уводити, корак по корак. Сасвим је забрањена употреба алкохола, као и других лекова. У стимулацији имунолошког одговора значајну улогу играју редукција стреса, правилан распоред дневне активности и дневног одмора.
Саветује се сексуални однос са заштитом, ради спречавања даљег преношења инфекције.
