Ваша КРВНА СЛИКА открива да ли ћете живети 100 година - Ево који су то ПАРАМЕТРИ на које је потребно обратити пажњу

Ово откриће сугерише потенцијалну повезаност између метаболичког здравља, исхране и изузетне дуговечности.

Стогодишњаци су постали најбрже растућа демографска група у свету, а њихов се број удвостручује сваких 10 година, још од 70-их година прошлог века. Многи научници су истраживали факторе који доприносе дугом и здравом животу. А таква испитивања нису нова, напротив, још су Платон и Аристотел пре више од 2.300 година писали о процесу старења. Разумевање подлоге дуговечности подразумева расплетање сложене интеракције генетске предиспозиције и фактора повезаних с начином живота као и начин како су они међусобно повезани и како делују.

У студији објављеној у часопису „ГероСциенце“ научници су дошли корак ближе схватању тих процеса, откривши заједничке биомаркере, укључујући нивое холестерола и глукозе код особа које поживе након 90. године живота. То је једна од највећих студија која се бавила тим подручјем интереса, односно упоређивањем биомаркерских профила који су мерени током живота код особа које су доживеле стоту, те код њихових вршњака који су били краћег животног века. Подаци су прикупљени од 44.000 Швеђана, чије је здравствено стање праћено током периода од њихове 64. до 99. године живота. Ти су испитаници праћени у Шведском регистру података током 35 година, а њих 2,7 посто (1.224) је доживело 100 година.

Од тих стогодишњака чак 85 посто биле су жене. У студији се пратило 12 биомаркера повезаних с упалом, метаболизмом, функцијом јетре и бубрега, анемијом и потенцијалном потхрањеношћу, а сви су ти биомаркери повезани с упалом. Праћени су и биомаркери повезани с метаболичким статусом, укључујући укупни холестерол и глукозу, те они повезани с функцијом јетре, попут аланин аминотрансферазе (Алт), аспартат аминотрансферазе (Аст), албумин, гама-глутамил трансферазе (GGT), алкалне фосфатазе (Алп) и лактат дехидрогеназе (ЛД). Посматран је и креатинин, који је повезан с радом бубрега, гвожђе и укупни капацитет везивања гвожђа (ТИБЦ) који је повезан с анемијом, па албумин, биомаркер повезан с исхраном.

Почните на време да пратити ове биомаркере

Студија је показала да су ниже вредности глукозе, креатинина и мокраћне киселине – отпада који настаје у телу услед пробаве одређене хране, повезане с особама које су успеле доживети свој 100. рођендан. Такво откриће сугерише потенцијалну повезаност између метаболичког здравља, исхране и изузетне дуговечности. Иако се за већину биомаркера средње вредности нису значајно разликовале између стогодишњака и оних млађих, стогодишњаци су ретко показивали екстремно високе или ниске вредности. На пример, врло мали број стогодишњака је раније у животу имао ниво глукозе изнад 6,5 mmol/L или ниво креатинина изнад 125 μмол/Л. За многе биомаркере и стогодишњаци и они који нису доживели стоту, имали су вредности изван распона који се у клиничким смерницама сматра нормалним.

– Открили смо да сви посматрани биомаркери, осим два (Алат и албумин), показују повезаност с вероватноћом да се доживи стота и тако је било и након што смо у обзир узели доб, пол и тежину болести. Људи с најнижим нивоима укупног холестерола и гвожђа, имали су мање шансе да доживе сто година од оних с вишим нивоима. Људи с вишим нивоима глукозе, креатинина, мокраћне киселине и маркера за функцију јетре, имали су мање шансе да доживе стоти рођендан – кажу научници. Што се тиче фактора повезаних с начином живота, студија није успела да дође ни до каквих поузданих закључака, али аутори сматрају да је разумно закључити да фактори попут исхране и уноса алкохола имају важну улогу у дуговечности. Чињеница да разлике у биомаркерима могу бити уочене и праћене годинама пре смрти сугерише да гени и начин живота имају важну улогу у дуговечности, а научници поручују да би, желимо ли повећати вероватноћу да доживимо сто година, требало на вриме да почнемо да пратимо вредности бубрега и јетре, као и глукозе и мокраћне киселине.

Србија Данас/Крстарица, Н.Л./Пренела Ј.Ш.