Жени (27) лекари рекли да је БОЛ у карлици " НОРМАЛАН део ЖЕНСКОГ живота" - Након свега јој дијагностикован РАК ЈАЈНИКА који се проширио на ПЛУЋА

Киша Волден из Норфолка почела је да осећа болове на левој страни тела почетком 2023. године, када је имала 26 година. Међутим, до марта је почела да осећа неиздрживе болове у доњем делу стомака и нерегуларне менструације. Иако је тврдила да је њен доктор опште праксе рекао да треба само да обрати пажњу на исхрану и вежбање, симптоми су се погоршали.

Тек када су се њени симптоми погоршали, послата је на гинеколошки преглед као хитна референца за рак у септембру, где су пронашли оно што су веровали да је циста на јајнику. Операција уклањања цисте месец дана касније открила је да је имала канцерогени тумор величине 26 цм — отприлике величине рагби лопте.

Након додатних скенирања у фебруару, откривено је да се рак проширио, са новом масом у карлици и абнормалним ткивом на плућима. Дијагностикован јој је мукинозни аденокарцином — толико ретка врста да чини само три процента свих случајева рака јајника — и од тада је морала да се подвргне уклањању оба јајника, материце, слепог црева и грлића материце.

Присећајући се свог трагичног искуства, рекла је: "Због кашњења у дијагнози, обавештена сам да је хистеректомија била једина опција за преживљавање, и да се сумња да је рак заправо у трећем, потенцијално четвртом стадијуму."

"Рекли су ми да су сви моји прегледи у реду и да је све здраво, иако ме доктор опште праксе никада није видео лично, и саветовали су ми да обратим пажњу на исхрану и вежбање јер ми је БМИ био савршен, али обим струка био веома велики."

"Један од најштетнијих начина на које су ме лекари 'манипулисали' био је када су стално одбацивали моје симптоме, упркос томе што сам им говорила колико су бол и нелагодност озбиљни. То ме је навело да сумњам у своје искуство и одложило правилан дијагнозу и лечење које сам требала."

"Дали су ми до знања да сам 'премлада' за озбиљно обољење, нарочито нешто попут рака јајника. Моје бриге су биле игнорисане, и уверавали су ме да моји симптоми вероватно нису ништа озбиљно због моје младости. Ова претпоставка довела је до значајног кашњења."

"Постојали су тренуци када су лекари инсинуирали да су моји симптоми резултат лоших животних навика, без разматрања других могућности. Предлагали су да треба само боље да се храним, више вежбам или да се опустим, што ме је навело да се осећам одговорном за своје патње и спречило их да дубље истраже прави узрок."

"Један од најразочаравајућих тренутака манипулације био је када сам питала свог доктора о петогодишњој стопи преживљавања. Одговорила је саркастично, рекавши: 'To су само бројеви', као да су моје бриге биле неважне или глупе. Када сам инсистирала на више информација, само је неодређено рекла да је 'прилично сигурна' да ћу бити отпуштена за пет година, али није пружила додатну јасноћу. Њена неспособност да пружи конкретан одговор, у комбинацији са њеним одбацујућим ставом, учинила је да се осећам глупо што сам и питала."

"Закључила је рекавши: 'Понекад лекари немају све одговоре.' То ме је још више узрујало, јер се чинило да умањује озбиљност мојих брига."

Рак јајника је шести најчешћи рак у Великој Британији. Ова болест убија око 11 жена дневно у Британији, у просеку, или 4.000 годишње. Такође, убија три пута више жена у САД сваке године, показују статистике.

Често се дијагностикује касно јер су симптоми нејасни и могу укључивати пробавне сметње, болове у карлици или стомаку, губитак апетита, констипацију и учестало мокрење.

Око 93 процента жена које су дијагностиковане у најранијем стадијуму живи пет година или више, у поређењу са само 13 процената дијагностикованих у четвртом стадијуму. Трећи стадијум значи да се рак проширио изван карлице у абдоминалну шупљину или на лимфне чворове.

Отприлике петина жена са раком јајника такође је дијагностикована на Хитној помоћи, често када је већ прекасно за било какав третман.

У марту је госпођа Волден прошла кроз тоталну абдоминалну хистеректомију, уклањајући оба јајника, оба јајовода, материцу, слепо црево, грлић материце, 26 лимфних чворова и оментум.

Рекла је: "Још увек сам на хемотерапији, са надом да ће мој последњи циклус бити 6. септембра. Након тога, суочићу се са петогодишњим периодом праћења да видим да ли се нодули у плућима мењају и да се уверим да нема других знакова рецидива."

"Неизвесност моје ситуације отежава ми да замислим како ће изгледати моја будућност. Са 27 година, већина људи се фокусира на изградњу живота, куповину куће, оснивање породице. Нажалост, све то је од мене одузето. Моја нова реалност је проналажење мира у непознатом."

Додала је: "Рак и хемотерапија су дубоко утицали на моје самопоуздање и самопроцењивање као жене. Физичке промене које долазе са третманом, губитак косе, флуктуације у тежини и видљиви трагови на телу и велики ожиљци били су изазовни за прихватање. Те промене су ме често остављале да се осећам удаљено од особе која сам некада била, борећи се да препознам себе у огледалу."

Према НХС-у, недостатак особља и радно оптерећење били су разлози за кашњење у дијагнози. "Постоји широко распрострањено неразумевање тренутних процеса извештавања и улоге центра за рак", додали су. "Не постоји ефикасна сигурносна мрежа у гинекологији за истицање абнормалних резултата. Ово је проблем у целој установи."

Госпођа Волден је рекла: "Ово искуство ме је неповратно променило. Док се надам да ћу пронаћи мир, неизвесност да ли имам чак пет година живота доприноси емоционалној потреси. Сви су били у неверици да се ово може догодити мени у тако младом узрасту."

"Постојала је љутња што није откривено раније, посебно након што сам се дуго борила са здрављем и била погрешно уверена током целог времена. Било је то лудило и преплављујуће време за мене и моју породицу. Кашњење у резултатима значило је да је све одједном постало хитно - није било времена за паузу и процесуирање онога што се дешава. Било је то surrealno и застрашујуће за све нас."

Сада госпођа Волден позива друге да захтевају одговоре од својих лекара и да се не предају у тражењу дијагнозе. "Сада имам нодуле у плућима који нису тестирани, болница нема планове за биопсију јер су наводно превише мали (пет милиметара) и још увек нису у могућности да потврде да ли су канцерогени или не. Моје поверење у НХС сада не постоји због погрешне дијагнозе и кашњења у резултатима."

"Свима који се суочавају са изазовима рака и хемотерапије, знам да овај пут може бити преплављујућ, али молим вас да се сетите да сте јачи него што мислите. Сваки дан борбе је доказ ваше отпорности и храбрости. Увек слусашајте своје тело"

Србија Данас/Дејли Мејл/Превела Ј.Ш.