Знате ли шта је ГЕН МЦР-1? ВЛАСНИЦИ ПАСА И МАЧАКА посебно треба да се чувају, доктори упозоравају на навику коју многи имају
Обратите пажњу!
Власници паса су упозорени да редовно дељење кревета са својим кућним љубимцима ризикује излагање "супербактици која се не може лечити".
Новонастали ген познат као мцр-1 - који може учинити бактерије отпорним на моћни антибиотик колистин - први пут је пријављен у Кини у новембру 2015. и у САД у мају 2016. Научници су од тада открили бактерије које носе ген у узорцима људи и животиња широм света, пси могу да садрже мцр-1 у својим цревима, а може се ширити у ситним честицама измете које су невидљиве голим оком.
Научници верују да је једно од могућих начина преношења је када људи и пси спавају заједно. Др Јулиана Менезес предводи тим на Универзитету у Лисабону, у Португалу, који истражује како кућни љубимци могу да делују као резервоар гена и на тај начин помажу његовом ширењу у заједници. Узели су узорке од 126 здравих људи који живе са 102 мачке и пса у 80 домаћинстава у Лисабону између фебруара 2018. и фебруара 2020. Узорци осам паса (7,8%) и четири човека (3,2%) садржали су бактерије са мцр-1 геном.
ПУКЛА ВИШЕ ОД ПРОСЕЧНЕ ГОДИШЊЕ зараде у Србији на венчаницу, а они јој послали хаљину од које су јој ПОШЛЕ СУЗЕ НА ОЧИ: "Ово је ноћна мора!"
Српска СТАРЛЕТА ПРОМЕНИЛА КРВ: Након ОПЕРАЦИЈЕ преживела ПАКАО због ИНФЕКЦИЈЕ, једва је преживела
Ниједна од мачака није носила ген. Др Менезес каже да је то забрињавајуће откриће. Колистин се користи када су сви други антибиотици неуспешни, то је кључни третман у крајњој нужди. Ако бактерије отпорне на све лекове стекну овај ген отпорности, постале би неизлечиве, а то је сценарио који морамо да избегнемо по сваку цену.
Знамо да прекомерна употреба антибиотика изазива отпорност и од виталног је значаја да се они користе одговорно, не само у медицини, већ иу ветеринарској медицини и у пољопривреди.", рекла је она. Јавности се обратио и амерички центар за контролу болести.
- Бактерије ће неизбежно пронаћи начине да се одупру антибиотицима које су развили људи. Због тога је важније него икада да се успори ширење резистенције пратећи мере контроле инфекције за сваког пацијента - преноси "Дејли стар".
Истраживачи са Универзитета Харвард написали су да је појава бактерија отпорних на наш најмоћнији антибиотик „тмурна прекретница“ на путу до краја ере антибиотика. Предвиђено је да би до 2050. могло бити 10 милиона смртних случајева од инфекција отпорних на лекове по години. Откриће антибиотика не само да је излечило безбројне милионе људи од када је Британац Александар Флеминг први идентификовао пеницилин 1928. године, већ је такође омогућило лекарима и хирурзима да изводе сложеније операције, које су раније биле немогуће због ризика од смртоносних инфекција.
Током Другог светског рата, на пример, израчунато је да су антибиотици за почетак спасили животе око једног од седам британских војника рањених у борби.
