LENKINA ISPOVEST: Mislila sam da su muškarci GADOVI ali gest mog dečka me je RAZNEŽIO I ZAPREPASTIO
Bio je spreman da prevali dugačak put zbog samo jedne moje poruke - a napisala sam nešto ružno.
U svojoj mladosti, nisam imala puno poverenja u muški rod. Moja prva veza, u srednjoj školi, bila je iscrpljujuća i vrlo bolna. Bila sam zaljubljena do ušiju, a on me je više puta prevario. Raskidali smo i po tri-četiri puta mesečno, pa se iznova muvali, a on je neprekidno koristio činjenicu da sam bila luda za njim. Ponižavao me je, i svi su mi govorili da ga se okanem, ali kao da me je još više privlačio posle svakog poniženja...
Kada sam se iz toga iskobeljala, bila sam ubeđena da nikad neću imati sreće u ljubavi. Dugo sam izbegavala da ponovo uđem u vezu, mada su mi momci prilazili. Mislila sam da su svi muškarci bezosećajni gadovi, a kada sam se odvažila da ponovo uđem u vezu, posle dve godine, bila sam užasno ljubomorna jer sam bila uverena da nema šanse da me dečko ne vara. Čak sam i ja počela da varam njega, na žurkama, "iz osvete", a kad je to saznao ostavio me je.
Prošla sam kroz nekoliko takvih bezveznih veza. Ljubomorisala sam i tražila puno pažnje, onoliko koliko valjda niko ne može ni da pruži. Nije tu bilo sreće. I možda jesam preterivala u svojim zahtevima i ljubomori, ali ni ti momci nisu bili baš zlatni, ili bar tako mislim...
Onda sam upoznala Strahinju, tokom treće godien studija. Već pola godine nisam imala dečka, i moja najbolja drugarica, koja je studirala u Beogradu upoznala me sa njim tokom jednog izlaska. Ja sam studirala u Novom Sadu, ali nekako smo se ipak smuvali, i ušli u vezu na daljinu. Bio je zaista sladak i prvih nekoliko sastanaka bili su zaista zabavni. Vikendom smo se viđali - on je dolazio kod mene, u Novi Sad, a povremeno sam i ja dolazila u Beograd.
Činilo mi se da jeste drugačiji od mojih prethodnih momaka, nekako osećajniji i finiji, ali u mojoj glavi svejedno je radio crv. Već posle nekih dve-tri nedelje pitala sam se kako sam uopšte pristala na vezu na daljinu. Pa, on ima celu nedelju da me vara, a ja to nema šanse ni da saznam! Počela sam da ga optužujem, a on mi je govori da pričam gluposti. Nekoliko puta smo se posvađali u vezi sa tim. Ipak, bila sam toliko tvrdoglava u svojoj odluci da ne verujem muškarcima, ni pod razno.
Onda se dogodilo nešto što me je neviđeno dirnulo. Jedne srede poslala sam mu vulgarnu poruku u kojoj sam ga optužila da me vara i da ima svake nedelje seks sa drugim devojkama, između naših susreta. Odgovorio mi je kratko, a ja sam se samo nasmejala. Prošlo je otprilike dva sata kada mi je zazvonio telefon. "Lenka, izađi naplje, da porazgovaramo", čula sam njegov glas. Bila sam zbunjena i pitala ga o čemu govori. "Izađi, ja sam tu, u Novom Sadu, u tvojoj ulici, i hoću da razgovaramo." Nisam mogla da verujem šta čujem.
Pričali smo nekoliko sati, a on mi je objasnio da ga mnogo bole sve poruke koje mu šaljem i optužbe na njegov račun. Osetila sam da je iskren. Rekao je i da me razume, i ispričao mi kako je on, svojim greškama, upropastio svoju prethodnu vezu, sa devojkom do koje mu je bilo stalo... Već uveče otišao je kući, jer je sutra imao kolokvijum na fakultetu, a ja celu noć nisam mogla da spavam. Nisam mogla da verujem da momak zbog jedne poruke može da sedne u prvi voz i doleti iz Beograda u Novi Sad. Bila sam dirnuta i pomalo posramljena.
Moji užasni strahovi se ipak nisu smirili, i ja sam posle nekoliko dana nastavila manje-više po starom. Veza sa Strahinjom potrajala je još dva meseca, dok se nije naljutio, a tek onda sam u punoj meri shvatila koliko će mi nedostajati i koliko sam bila nepravedna. Mogu reći da me je u dobroj meri promenio, i to na bolan način. Bio je to bitan korak u sazrevanju, mogu da kažem. Danas sam udata, a mislim i da umem daleko bolje da procenim muškarce.