ЛЕНКИНА ИСПОВЕСТ: Мислила сам да су мушкарци ГАДОВИ али гест мог дечка ме је РАЗНЕЖИО И ЗАПРЕПАСТИО

У својој младости, нисам имала пуно поверења у мушки род. Моја прва веза, у средњој школи, била је исцрпљујућа и врло болна. Била сам заљубљена до ушију, а он ме је више пута преварио. Раскидали смо и по три-четири пута месечно, па се изнова мували, а он је непрекидно користио чињеницу да сам била луда за њим. Понижавао ме је, и сви су ми говорили да га се оканем, али као да ме је још више привлачио после сваког понижења...

Када сам се из тога искобељала, била сам убеђена да никад нећу имати среће у љубави. Дуго сам избегавала да поново уђем у везу, мада су ми момци прилазили. Мислила сам да су сви мушкарци безосећајни гадови, а када сам се одважила да поново уђем у везу, после две године, била сам ужасно љубоморна јер сам била уверена да нема шансе да ме дечко не вара. Чак сам и ја почела да варам њега, на журкама, "из освете", а кад је то сазнао оставио ме је.

Прошла сам кроз неколико таквих безвезних веза. Љубоморисала сам и тражила пуно пажње, онолико колико ваљда нико не може ни да пружи. Није ту било среће. И можда јесам претеривала у својим захтевима и љубомори, али ни ти момци нису били баш златни, или бар тако мислим...

Онда сам упознала Страхињу, током треће годиен студија. Већ пола године нисам имала дечка, и моја најбоља другарица, која је студирала у Београду упознала ме са њим током једног изласка. Ја сам студирала у Новом Саду, али некако смо се ипак смували, и ушли у везу на даљину. Био је заиста сладак и првих неколико састанака били су заиста забавни. Викендом смо се виђали - он је долазио код мене, у Нови Сад, а повремено сам и ја долазила у Београд.

Чинило ми се да јесте другачији од мојих претходних момака, некако осећајнији и финији, али у мојој глави свеједно је радио црв. Већ после неких две-три недеље питала сам се како сам уопште пристала на везу на даљину. Па, он има целу недељу да ме вара, а ја то нема шансе ни да сазнам! Почела сам да га оптужујем, а он ми је говори да причам глупости. Неколико пута смо се посвађали у вези са тим. Ипак, била сам толико тврдоглава у својој одлуци да не верујем мушкарцима, ни под разно.

Онда се догодило нешто што ме је невиђено дирнуло. Једне среде послала сам му вулгарну поруку у којој сам га оптужила да ме вара и да има сваке недеље секс са другим девојкама, између наших сусрета. Одговорио ми је кратко, а ја сам се само насмејала. Прошло је отприлике два сата када ми је зазвонио телефон. "Ленка, изађи напље, да поразговарамо", чула сам његов глас. Била сам збуњена и питала га о чему говори. "Изађи, ја сам ту, у Новом Саду, у твојој улици, и хоћу да разговарамо." Нисам могла да верујем шта чујем.

Причали смо неколико сати, а он ми је објаснио да га много боле све поруке које му шаљем и оптужбе на његов рачун. Осетила сам да је искрен. Рекао је и да ме разуме, и испричао ми како је он, својим грешкама, упропастио своју претходну везу, са девојком до које му је било стало... Већ увече отишао је кући, јер је сутра имао колоквијум на факултету, а ја целу ноћ нисам могла да спавам. Нисам могла да верујем да момак због једне поруке може да седне у први воз и долети из Београда у Нови Сад. Била сам дирнута и помало посрамљена.

Моји ужасни страхови се ипак нису смирили, и ја сам после неколико дана наставила мање-више по старом. Веза са Страхињом потрајала је још два месеца, док се није наљутио, а тек онда сам у пуној мери схватила колико ће ми недостајати и колико сам била неправедна. Могу рећи да ме је у доброј мери променио, и то на болан начин. Био је то битан корак у сазревању, могу да кажем. Данас сам удата, а мислим и да умем далеко боље да проценим мушкарце.