ČUVAJTE SE DOBRO! Osveženje neće još dugo, uzdržavajte se od ovih aktivnosti na vrućini, ishod može biti jako loš
Prema prognozama meteorologa još je mnogo tropskih dana pred nama. U ovakvim uslovima telo dosta trpi, zato je najmanje potrebno da ga dodatno opterećujete.
Na području cele Srbije na snazi je crveni meteo-alarm zbog visokih temperatura. Toplotni talas zahvatio je celu Srbiju i postalo je teško normalno funkcionisati usred ovakvih vremenskih prilika. Prema prognozama meteorologa osveženje nas čeka teko oko 21. jula, ali će i ono biti kratkog daha. Već nakon toga očekuju se vreli dani sve do kraja jula.
Kada je reč o avgustu, prognoze nisu specijalno drugačije jer nas očekuje bar 15 tropskih dana.
Na području Beograda maksimalne temperature do 17. jula od 37 do 40 stepeni, a zatim u manjem padu za oko 5 stepeni Celzijusa.
Međutim, kako biste olakšali sebi u toku ovih vrelih dana, bitno je da budete dobro informisani i spremni. Budite svesni da su vremenske prilike ekstremne te da neke aktivnosti koje ste ranije upražnjavali, a koje zahtevaju izvestasan fizički napor, najbolje da ostavite za period kada usledi pad temperature.
Tako je recimo i sa treninzima i teškim fizičkim vežbama.
Veoma toplo vreme, nedostatak ventilacije, skučeni uslovi, rigorozne vežbe - svi ovi faktori mogu doprineti povećanju telesne temperature. Ako se ne kontroliše, ovo može predstavljati ozbiljan rizik po naše zdravlje.
Toplotna iscrpljenost se dešava kada se vaše telo pregreje, često tokom fizičke aktivnosti u vrućim sredinama.
Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može biti fatalan.
Evo šta treba da znate o opasnostima povećanja telesne temperature po naše zdravlje.
Naše telo teži da održi unutrašnju temperaturu na 37,5 stepeni Celzijusa, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili usred toplotnog talasa.
To je temperatura na kojoj su naša tela navikla da funkcionišu. Ali kako živa u termometru raste, telo mora više da se trudi da ne dozvoli da mu skoči unutrašnja temperatura. Ovo može da zvuči jednostavno, ali to počinje da predstavlja izvestan napor za telo - a što su temperature više, telo se više napreže.
Otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom. Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.
Ali ako krvni pritisak padne prenisko, tada do organa ne stiže dovoljno krvi koja im je potrebna i rizik od srčanog udara je veći. Istovremeno, znojenje vodi do gubitka tečnosti i soli, i, najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.
Dok znoj isparava, on dramatično povećava toplotu koja se otpušta iz kože. Ali znojenje dovodi do gubitka tečnosti i soli i, što je najvažnije, ravnoteža između njih u telu se menja.
Ovo, u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom, može dovesti do toplotne iscrpljenosti.
Simptomi su:
- vrtoglavica
- mučnina
- nesvestica
- konfuzija
- grčevi u mišićima
- glavobolje
- jako znojenje
- umor
Ako krvni pritisak previše padne, rizik od srčanog udara raste. Visoke temperature mogu da izazovu kobne posledice.
Većina je uzrokovana srčanim i moždanim udarima koje izazove napor pri pokušaju da se unutrašnja telesna temperatura održi stabilnom. Veća stopa smrtnosti može se otkriti kada termometar pređe 25-26 stepeni Celzijusovih.
Međutim, dokazi sugerišu da su teži zdravstveni slučajevi, obično uzrokovani višim temperaturama u proleće ili rano leto, a ne na „vrhuncu leta", pri čemu su prva 24 sata toplotnog talasa znatno opasniji.
To bi moglo biti zato što počinjemo da menjamo svakodnevno ponašanje kako leto odmiče i navikavamo se da se borimo sa vrućinom.
