ЧУВАЈТЕ СЕ ДОБРО! Освежење неће још дуго, уздржавајте се од ових активности на врућини, исход може бити јако лош

На подручју целе Србије на снази је црвени метео-аларм због високих температура. Топлотни талас захватио је целу Србију и постало је тешко нормално функционисати усред оваквих временских прилика. Према прогнозама метеоролога освежење нас чека теко око 21. јула, али ће и оно бити кратког даха. Већ након тога очекују се врели дани све до краја јула. 

Када је реч о августу, прогнозе нису специјално другачије јер нас очекује бар 15 тропских дана. 

На подручју Београда максималне температуре до 17. јула од 37 до 40 степени, а затим у мањем паду за око 5 степени Целзијуса.

Међутим, како бисте олакшали себи у току ових врелих дана, битно је да будете добро информисани и спремни. Будите свесни да су временске прилике екстремне те да неке активности које сте раније упражњавали, а које захтевају известасан физички напор, најбоље да оставите за период када уследи пад температуре. 

Тако је рецимо и са тренинзима и тешким физичким вежбама. 

Веома топло време, недостатак вентилације, скучени услови, ригорозне вежбе - сви ови фактори могу допринети повећању телесне температуре. Ако се не контролише, ово може представљати озбиљан ризик по наше здравље.

Топлотна исцрпљеност се дешава када се ваше тело прегреје, често током физичке активности у врућим срединама.

Ако температура тела пређе 40 степени Целзијусових, оно губи могућност да се охлади и можемо да доживимо топлотни удар, који може бити фаталан.

Ево шта треба да знате о опасностима повећања телесне температуре по наше здравље.

Наше тело тежи да одржи унутрашњу температуру на 37,5 степени Целзијуса, било да се налазимо у снежној олуји или усред топлотног таласа.

То је температура на којој су наша тела навикла да функционишу. Али како жива у термометру расте, тело мора више да се труди да не дозволи да му скочи унутрашња температура. Ово може да звучи једноставно, али то почиње да представља известан напор за тело - а што су температуре више, тело се више напреже.

Отворени крвни судови доводе до нижег крвног притиска и терају срце да ради јаче и пумпа брже како би крв наставила да кола телом. Ово може да изазове благе симптоме као што су свраб од осипа који је изазвала врућина или натечена стопала кад крвни судови почну да попуштају.

Али ако крвни притисак падне прениско, тада до органа не стиже довољно крви која им је потребна и ризик од срчаног удара је већи. Истовремено, знојење води до губитка течности и соли, и, најважније, равнотежа између њих у телу се мења.

Док зној испарава, он драматично повећава топлоту која се отпушта из коже. Али знојење доводи до губитка течности и соли и, што је најважније, равнотежа између њих у телу се мења.

Ово, у комбинацији са сниженим крвним притиском, може довести до топлотне исцрпљености.

Симптоми су:

• вртоглавица
• мучнина
• несвестица
• конфузија
• грчеви у мишићима
• главобоље
• јако знојење
• умор
   

Ако крвни притисак превише падне, ризик од срчаног удара расте. Високе температуре могу да изазову кобне последице.

Већина је узрокована срчаним и можданим ударима које изазове напор при покушају да се унутрашња телесна температура одржи стабилном. Већа стопа смртности може се открити када термометар пређе 25-26 степени Целзијусових.

Међутим, докази сугеришу да су тежи здравствени случајеви, обично узроковани вишим температурама у пролеће или рано лето, а не на „врхунцу лета", при чему су прва 24 сата топлотног таласа знатно опаснији.

То би могло бити зато што почињемо да мењамо свакодневно понашање како лето одмиче и навикавамо се да се боримо са врућином.