Margarin višestruko štetan za zdravlje
Bolje je opredeliti se za maslac.
Margarin je nastao kao jeftina verzija maslaca, a proizvodi se od biljnih ulja koja se dobijaju ekstrakcijom semena i zrna soje, kukuruza, suncokreta ili repice. Visoka temperatura u procesu prerade ulja uništava u njemu vitamine i antioksidante i tako nastaju slobodni radikali koji mogu izazvati velika oštećenja, kao i povećan rizik od dobijanja raka. Pored toga, u margarinu se takođe mogu naći aceton koji je štetan za mozak i nerve, fosforna kiselina i metanol koji svakako loše utiču na održavanje zdravstvenog balansa. Ova namirnica takođe obiluje transmastima koje uzrokuju začepljenje krvnih sudova, povećavaju rizik od infarkta, a povezuju se i sa nastankom reumatskih oboljenja. Pomenute činjenice dokazuju da je margarin potpuno neprirodan proizvod prepun opasnih hemikalija i sadrži masnoće koje su strane ljudskom organizmu, a sve više naučnih istraživanja ukazuju na povezanost između konzumacije margarina i alergija, ekcema i astme.
VREME JE ZA PROMENE U ISHRANI! Evo KAKO da znate da vašem ORGANIZMU fale VITAMINI i MINERALI!
Kako su nutricionisti upozorili na opasnost veštačkih aditiva koji se koriste radi poboljšanja ukusa, ali i produžetka roka upotrebe proizvoda, danas je znatno promenjena kolektivna svest o hrani i njihovim sastojcima i iz tog razloga se veći broj ljudi radije odlučuje na maslac zbog svog prirodnijeg sastava koji je ključan za ljudsko zdravlje. Zato se u Evropi, na primer, potrošači više ne opredeljuju za margarin i biraju maslac kao izvor prirodnih masti koje su neophodne u ishrani i izuzetno efikasne u očuvanju zdravlja.
Maslac sadrži mnoge hranljive sastojke koji imaju veliku nutritivnu vrednost i ujedno deluju kao preventivni štit protiv mnogih bolesti, a visok procenat vitamina A koji ima izuzetno blagotvorno dejstvo kod poboljšanja vida i ujedno održava pravilan rad našeg endokrinog sistema. Pored vitamina A, maslac u sebi ima i vitamine D i E koji su neophodni za pravilno apsorbiranje kalcijuma i fosfora, zbog delotvornog jačanja kostiju i zuba. Takođe, kalijum, magnezijum, natrijum i gvožđe su važni sastojci koji se nalaze u sastavu maslaca. Naučno je dokazano da ljudi koji na dnevnoj bazi unesu dovoljnu količinu maslaca znatno smanjuju rizik oboljenja od dijabetesa, time što mononenasićene masti, koje se sadrže u mlečnim proizvodima, pozitivno utiču na poboljšanje kontrole šećera u krvi.
