UPOZORENJE LEKARA - Insulinska rezistencija se mora lečiti, jer može prerasti u dijabetes, a najveća zamka su ove zdrave namirnice

Nažalost, insulinska rezistencija je preteča mnogih hroničnih stanja, a na prvom mestu dijabetesa, tako da je treba držati pod kontrolom dobrim planom ishrane i vežbanja.

Kako dolazi do pojave insulinske rezistencije i kako je možemo kontrolisati putem ishrane otkrio prof. dr Srđanom Popodićem, endokrinologom.

- Pankreas kontinuirano luči insulin, znači tokom 24 sata i to se zove bazalna insulinemija. Znači, to je jedan konstantni nivo insulina i kada pojedemo nešto, sva ta hrana se pretvori u glukozu i tada se ponovo luči insulin u tim momentima kada mi unosimo hranu i to se naziva "insulin po potrebi". Vremenom evolucija je napravila od nas da mi možemo i da gladujemo, dakle ta insulinemija može da pomogne da se preživi. Međutim, šta se dešava? Taj fini mehanizam, zakazuje i dovodi do toga da se razvija tzv. insulinska rezistencija. Jer organizam više ne prepoznaje meru koja koncentracija šećera je uneta, nego počne nekontrolisano da se luči - objašnjava prof. dr Popović.

Iako glukoza, kaže doktor, može da bude u redu, insulin kod insulinske rezistencije može da dostigne visoke vrednosti.

- Ako je normalno da insulin ide do nekih 25, on dođe na 125 i umesto da se vrati na normalu, on i dalje zadrži jako visoku vrednost. Tu vidimo da postoji ozbiljno oboljenje pankreasa, a da ta osoba to možda ne zna. Opasna su ta talasanja težine, sada ste normane težine, pa prekomerne, pa opet normalne. To talasanje nije zdravo za pankreas koji je vrlo komplikovan organ, smešten skroz uz kičmeni stub i hirurzi tokom operacija imaju stvarno velike probleme da dođu do njega. On ima egzokrinu funkciju, stvara pankreasni sok, koji vari masnoće, znači neophodan je za život. I ima endokrinu funkciju, dakle luči hormone. Hiperinsulinizam stvara veliku glad i takve osobe se vremenom ugoje.

Promene životnih navika su najefikasniji način da kontrolišete insulinsku rezistenciju i sprečite razvoj dijabetesa.

Doktor Popović ističe da je pored terapije lekovima za insulinsku rezistenciju najvažnija pravilna, uravnotežena ishrana.

- To nije dijeta u smislu da gladujete, nego da se pametno hranite. Znači, postoje mesa koje imaju mnogo masti, kao što su prasetina, jagnjetina, teletina, sve to je jako masno. Dakle, treba ići na posna mesa - belo pileće, junetinu, i ribu obavezno, kao i povrće. Tačno se zna prema glikemijskom indeksu koliko jedna namirnica otpušta glukoze. Boranija je, recimo, fenomenalna, zatim pasulj, kupus, kelj, karfiol, sve kupusnjače, tako da mi stvarno možemo da ne ostetimo gubitak povrća iz ishrane. Najveći krivac za visok šećer šargarepa, i kuvana i sveža, zatim pirinač i mladi grašak.

Simptomi insulinske rezistencije

Nekada samo lako dobijanje telesne težine i nakupljanje masnog tkiva oko struka može biti pokazatelj postojanja insulinske rezistencije. Najčešći simtomi su osećaj gladi, povremeno i simptomi hipoglikemije poput preznojavanja, podhtavanja, rasejanosti...Javlja se i osećaj pospanosti, hroničan umor, slaba koncentracija, osećaj oticanja tela, neredovne menstruacije, poremećaj vida, pojava bubuljica i tamne prebijenosti kože, najčešće na vratu.

Pored pravilnog izbora namirnica, naglašava dr Popović, važno je ostati i fizički aktivan.

- Fizička aktivnost je jako poželjna, ne nešto preterano, ali fizička aktivnost koja će da bude redovno zastupljena. Da malo brže hodamo, ili preskočimo jednu autobusku stanicu ako idemo prevozom i slično, da se malo pokrenemo fizički.

Alarmantno

U poslednje vreme, osim masovnosti ove bolesti, dolazi do toga da se dijabetes javlja i u porodicama gde ga nikad nije bilo.

Osobe koje imaju insulinsku rezistenciju treba da je shvate ozbiljno, jer ukoliko se ne pridržavaju pravilne ishrane, terapije i fizičke aktivnosti, ona vremenom može da pređe u dijabetes.

- Dijabetes je hronično, sada masovno oboljenje. Kada sam pre 40 godina počeo da radim na diabetologiji interne klinike, do 30. godine bila granica između tip 1 i dijabetesa tip 2. Znači sve što je bilo do 30. godine to je bio tip 1 dijabetes. Preko 30. godine je bio dijabeets tip 2, što znači da smo u to vreme čuvenim diabinezama lečili pacijente. Međutim, u poslednje vreme, osim masovnosti ove bolesti, dolazi do toga da se dijabetes javlja i u porodicama gde ga nikad nije bilo - kaže prof. dr Popović.

Srbija Danas/Kurir zdravlje/Olivera Marković/prenela: D.M.