PAŽNJA: Od ovih lekova postajete nasilni

Kada smo na terapiji i pijemo jake lekove, dešava se da posle nekog vremena naš organizam postane imun i lekovi više nemaju dejstvo kao s početka. Međutim, postoje situacije kada su medikamenti toliko jaki da u našem organizmu, pored poboljšanja našeg zdravstvenog stanja, ume i da izazovu agresije i nasilje.

Desvenlafaxine (Pristiq) je antidepresiv koji deluje na serotonin (hormon sreće)  i noradrenalin (hemijska supstanca nastala u organizmu, a pospešuje rad nadbubrežne žlezde). Ovaj lek se 8 puta više povezuje s nasiljem nego drugi lekovi.

Venlafaxine (Effexor) sličan je Pristiqu, iz iste klase antidepresiva, a koristi se i za lečenje fizičkih poremećaja. Effexor je 8,3 puta više povezan s nasilnim ponašanjem.

Fluvoxamine (Luvox) je antidepresiv koji utiče na serotonin, a on se 8,4 puta više nego drugi lijekovi povezuje s nasiljem.

Triazolam (Halcion) je lek koji leči nesanicu i može izazvati zavisnost. Halcion se 8,7 puta više nego drugi lekovi povezuje s nasiljem, pokazuje internet portal magazin.net.hr.

Atomoxetine (Strattera) se koristi za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti. Utiče na neurotransmiter noradrenalin i 9 puta više izaziva nasilje, nego drugi lekovi iz ove grupe.

Mefoquine (Lariam) se koristi prilikom izlečenja od malarije. Već dugo je povezan s izveštajima o bizarnom ponašanju. On 9,5 puta više navodi na nasilje, u odnosu na ostale lekove iz iste grupe.

Paroxetine (Paxil) je antidepresiv koji pomaže deci prilikom odvikavanja od raznih zavisnosti, kontroliše urođene poremećaje. Osim toga se 10,3 puta više povezuje sa nasiljem nego ostali lekovi.

Varenicline (Chantix) je lek koji pomaže  bivšim pušačima da se potpuno odviknu od pušenja. On sadrži farmaceutski sastojak varenicline tartrate, koji blokira nikotinske receptore u mozgu. Nažalost ovaj je lek 18 puta više povezan s nasiljem nego drugi lekovi.