SLATKE POGODNOSTI: Kriza nije krivac za ostajanje sa roditeljima

Pitanje kojim se psiholozi i sociolozi u poslednje vreme bave je da li je ekonomska kriza zaista pravi razlog za sve ređe odvajanje od pogodnosti roditeljskog doma.

Da, upravo pogodnosti. Naime, kod roditelja je ručak uvek na stolu, veš je opran i opeglan, frižider je pun, posteljina je čista i ništa od toga nije na plećima mlade osobe, jer to roditelji često rade umesto njih. Kada bi živeli sami, sve to bi bilo na njima. Stoga, mnogi mladi dolaze do zaključka da u roditeljskom domu imaju  više pogodnosti, te zato ostaju što duže moguće.

Veliko je pitanje da li je nedostatak novca jedini razlog za ostanak u roditeljskom gnezdu. Podsetimo se naših baka, koje su možda još teže živele, pa su se borile u ranim godinama da se osamostale. I uspele su. Stvorile su porodicu, naše roditelje, i koliko god da je bilo teško, uspele su.

Iako, prema poslednjim istraživanjima, 57 posto mladih nema uslove da se osamostali, veliki deo njih zapravo i ne želi, jer im nije namera da se odriču brojnih pogodnosti. Roditelji ih u tome podržavaju. 

Roditelji se trude da deci pruže srećno detinjstvo i nastoje da mnogo toga urade umesto njih i da im "olakšaju“, kako se deca ne bi "patila kao što su oni“. Tako im ne čine nikakvu uslugu, naprotiv. Vreme ne pretvara decu u ljude, već upravo sposobnosti. Ako roditelji ne omoguće deci da budu kadra za samostalni život, nastaće priličan problem. Takvi mladi ljudi neće imati razvijen osećaj odgovornosti za svoj i tuđ život, niti će moći da se snađu ako jednog dana ostanu bez roditelja. 

Upravo želja da se njihova deca ne pate u životu je dovoljan razlog roditeljima da svoju decu pripreme i podstiču na samostalan život. Dokle god su deca sposobna, manje je verovatno da će se patiti u životu. Na kraju, osnovna uloga roditelja je da pripreme svoju decu za život, a to neće postići ako sve rade umesto njih.