СЛАТКЕ ПОГОДНОСТИ: Криза није кривац за остајање са родитељима

Питање којим се психолози и социолози у последње време баве је да ли је економска криза заиста прави разлог за све ређе одвајање од погодности родитељског дома.

Да, управо погодности. Наиме, код родитеља је ручак увек на столу, веш је опран и опеглан, фрижидер је пун, постељина је чиста и ништа од тога није на плећима младе особе, јер то родитељи често раде уместо њих. Када би живели сами, све то би било на њима. Стога, многи млади долазе до закључка да у родитељском дому имају  више погодности, те зато остају што дуже могуће.

Велико је питање да ли је недостатак новца једини разлог за останак у родитељском гнезду. Подсетимо се наших бака, које су можда још теже живеле, па су се бориле у раним годинама да се осамостале. И успеле су. Створиле су породицу, наше родитеље, и колико год да је било тешко, успеле су.

Иако, према последњим истраживањима, 57 посто младих нема услове да се осамостали, велики део њих заправо и не жели, јер им није намера да се одричу бројних погодности. Родитељи их у томе подржавају. 

Родитељи се труде да деци пруже срећно детињство и настоје да много тога ураде уместо њих и да им "олакшају“, како се деца не би "патила као што су они“. Тако им не чине никакву услугу, напротив. Време не претвара децу у људе, већ управо способности. Ако родитељи не омогуће деци да буду кадра за самостални живот, настаће приличан проблем. Такви млади људи неће имати развијен осећај одговорности за свој и туђ живот, нити ће моћи да се снађу ако једног дана остану без родитеља. 

Управо жеља да се њихова деца не пате у животу је довољан разлог родитељима да своју децу припреме и подстичу на самосталан живот. Докле год су деца способна, мање је вероватно да ће се патити у животу. На крају, основна улога родитеља је да припреме своју децу за живот, а то неће постићи ако све раде уместо њих.