Кад судски извршитељи закуцају на врата: Ако плене ствари за туђе дуговање, жалите се суду

Закон о извршењу и обезбеђењу по коме извршитељи могу да власницима стана пописују ствари, иако дужници нису они већ њихови подстанари или било ко ко је пријављен на њиховој адреси и даље изазива бројне полемике у јавности, па чак и различита тумачења.

Јачање националне валуте: Динар данас на НОВОМ РЕКОРДУ!

ПРАВИ ТРЕНУТАК ЗА КУПОВИНУ НОВОГ ДОМА: До стана уз уштеде на трошковима обраде кредита

Министарству правде кажу да је закон јасан и да извршитељи имају право на пленидбу имовине трећих лица, извршитељи да им то омогућава закон, док поједини адвокати каже да је то противзаконито и да је закон лош. 

Из ресорног Министарства објашњавају да је "закон предвидео све потенцијалне ситуације које ће онемогућити дужника да маневрисањем осујети повериоца и прикрије имовину подобну за извршење". 

Догађа се, наиме, наводе у министарству да дужник који зна да ће доћи до принудног намирења његових дугова премести ствари код неког трећег лица и на тај начин их сакрије како извршитељ не би могао да их заплени. 

- Када Закон не би тако нешто препознао извршење на покретним стварима би било потпуно онемогућено, јер не би постојао механизам за спречавање злоупотреба - наводе у Министарству. 

Извршитељ Светлана Манић такође тврди да је "потпуно је у складу са законом" да се пописују и покретне ствари власника стана макар он тврдио да су његове. Она међутим напомиње да постоје правни механизми да се те ствари сачувају или врате. 

- Први правни механизам за то је да приликом пописа, станодавац стави примедбу да су то његове ствари, а извршитељ ће ту примедбу унети у записник -наводи Манић. 

Она каже и да уколико власник стана не буде задовољан одговором на приговор који је уложио, може покренути парнични поступак пред судом у коме ће доказивати своје право, а може поднети и предлог за одлагање пленидбе. 

- Уколико буду испуњени услови извршитељ ће одложити спровођење извршења на предлог трећег лица - каже Манић.

Међутим, адвокат Владимир Тодорић тврди да је пописивање ствари станодавца, иако је прави дужник његов подстанар " претварање правосудних функција у бизнис". 

- То није по закону. Уколико ја живим на некој адреси, претпоставка је да су ствари моје, а не ствари мога госта или некога кога сам ја примио у кућу - појашњава Тодорић. 

Његов колега, адвокат Миодраг Иванић међутим сматра да пописивање ствари трећих лица јесте по закону, али да је тај закон лош, и да су механизми заштите спори. 

- Закон не штити брзо и ефикасни имовину трећих лица. Последње и најважније средство је парнични поступак који може трајати и пар година - каже Тодорић и додаје да је неопходно изменити тај Закон у смислу да се обезбеди брза и ефикасна заштита имовине трећих лица. 

Са становишта права на имовину, каже Иванић, овакво законско решење је "скандалозно". "Поједини извршитељи имају слуха да чују аргументе, има шансе да се задржи и не прода имовина, али има и ситуација када ништа не може да се уради", наводи своја искуства у оваквим случајевима Иванић. 

На питање на које се аргументе позива кад брани право клијента на његову имовину, ако је пописивање већ по закону, Иванић каже да углавном користи изводе из личних карата и листове непокретности да докаже да је пребивалиште "на некој другој страни". 

- Ако се ради о закупцу стана, ми то обично доказујемо уговором о закупу, или изјавама да је он ту краће време, а да су ствари много старије него што је он и могао да их купи. Све зависи од ситуације до ситуације - објашњава. 

На став Министарства правде да је Закон тако уређен како би се спречиле злоупотребе, Иванић каже да привредна друштва "имају обичај да то раде". 

- Можда је требало ову одредбу ограничити само на привредна друштва када су дужници. Они често знају да злоупотребе ситуацију и на исту адресу пријаве више привредних друштава, управо да би добили статус трећег лица - закључио је Иванић.