Намештен конкурс, мала плата: Ево из којих се све разлога кандидати НЕ ЈАВЉАЈУ на огласе послодаваца
Резултати анкете
Премало информација, штури опис радног места и мала гарантована зарада (или потпуни изостанак информације о заради) најчешћи су разлози зашто у Србији, где је и даље незапосленост већа од 10 одсто, има послодаваца који се жале да "нико неће да се јави на њихов оглас".
Прочитајте и:
У анкети једног портала за запошљавање, кандидати су у највећем броју истакли да је разлог одустајања од слања биографије за неко радно место мала зарада (84 одсто), мало информација о радном месту (75,6 одсто), али и превише детаљан опис радног места, када је списак задужења превелики или подразумева превише разнородних задужења (42,9 одсто).
Посебно је значајан број кандидата који сматрају да је конкурс намештен – чак 79,5 одсто анкетираних је рекло да се не јављају јер сматрају да је већ познат победник конкурса, који ће посао добити преко везе. Мала зарада је такође важан разлог, који не игра улогу у одлуци тек за сваког петог кандидата (19,3 одсто).
Одлична прилика за НЕЗАПОСЛЕНЕ: Отвара се нова фабрика у ОВОМ српском граду, ПОСАО за 5.000 радника
Забрињавајуће је и да послодавци, према суду кандидата за посао, често не оставе довољно јасне контакт податке, па је чак 70,4 одсто анкетираних рекло да је разлог што послодавца не контактирају и чињеница да "нису јасно наведени контакт подаци послодавца".
Чак 77,8 одсто је сумњичаво када у огласу нема довољно информација о самом послодавцу, односно фирми која је оглас објавила. Готово две од три особе одбијају и огласи који су само за "младе" (59,8 одсто).
У мање важне разлоге за нејављање на оглас спада и ако је посао у другом граду - чак 57,3 одсто анкетираних сматра да их то не би одбило да конкуришу на оглас, а на посао на одређено време пристало би 42,7 одсто анкетираних.
ТВИТ КОЈИ ЈЕ ЗАПАЛИО ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ: Речи овог Земунца треба да чују СВИ ПОСЛОДАВЦИ у Србији
Када је реч о друштвеним мрежама преко којих траже посао, анкетирани су навели су да је реч најчешће о "Линкедин-у" (31,9 одсто), Фејсбуку (27,2 одсто), "од свега по мало" (11,9 одсто), а најмањи број тражи посао преко Твитера – свега два одсто. Више од четвртине кандидата уопште не користи друштвене мреже да би пронашло посао, закључак је ове анкете.