Немци припремају нови закон: Олакшавају људима из земаља ван ЕУ да раде код њих

Немачка припрема нови Закон о усељавању чији је циљ да буду успешнији у довођењу квалификоване радне снаге, пре свега из земаља које нису чланице Европске уније, што се односи и на Србију.

Ауторима новог немачког Нацрта закона о усељавању једно је јасно: мали број незапослених и све више старије популације предузећима веома отежава да попуне радна места квалификованом радном снагом. Предузетници указују да регрутовање само људи из ЕУ није довољно како би се задовољиле потребе за радном снагом која Немачкој недостаје, пише DW.

Зато Немачка у довођењу квалификоване радне снаге из трећих земаља мора да буде знатно успешнија него до сада, пише у Нацрту закона. Под трећим земљама подразумевају се државе које нису чланице ЕУ.

Нацрт закона који припрема Министарство унутрашњих послова и који је већ послат у Министарство рада и Министарство привреде, требало би крајем августа да буде представљен и кабинету канцеларке Ангеле Меркел. На инсистирање министра унутрашњих послова Хорста Зехофера (ЦСУ) мора се избећи "усељавање у социјалне системе".

За разлику од Велике Британије, Канаде и Аустралије, немачка влада не жели да уводи систем бодовања који мигранте подвргава вишеструким проверама. Проверава се, наиме, ниво образовања, знање језика и компатибилност с тржиштем рада. Будући усељеници добијају одређени број бодова и, уколико су прикупили довољан број, добијају визу. Ако нису, односно ако су испод предвиђеног минимума, усељавање им се ускраћује.

Социјалдемократска партија (СПД) предложила је 2016. да се такав систем уведе у Немачкој и то је тада добило подршку умерених партија леве орјентације. Али, у новом Нацрту закона тога нема. Препоручује се додуше да се усељеници бирају по тим критеријумима, али се од бодовања одустало.

На који начин би се онда процењивало ко може да добије визу? По том питању стручњаци још нису сложни.

- Питам се само како све то да реализујемо - каже Томас Либиг, стручњак за миграције Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

Како каже, не зна како би, без система бодовања, могли да се обухвате различити критеријуми.

- Зато сматрам да је бодовање потребно - каже он.

За људе с високим квалификацијама Немачка има један од најједноставнијих усељеничких закона на свету.

- Под садашњим условима једноставније је доћи у Немачку него рецимо у Канаду. Немачки систем концентрише се на дипломе. Ако имате папире да сте квалификовани и ако имате посао, можете доћи и без знања немачког - каже Либиг.

Људима с првокласним квалификацијама Немачка нуди визу и без обзира на то што немају обезбеђен посао. Они могу сами да дођу у земљу и да траже посао. Али оно што у Немачкој недостаје јесу људи са средњом стручном спремом: медицинске сестре, болничарке, неговатељи, васпитачице, електричари, столари…

Таква занимања покривају 60 одсто немачког тржишта рада. До сада је шкрипало с признавањем диплома. Уклонити те баријере, како пише у Нацрту закона о усељавању, био би кључ успешне интеграције на тржишту рада.

Али, Нацрт не објашњава какав би ниво познавања немачког језика морао да има и усељеник и да ли он мора да има конкретну понуда за посао.

У овом тренутку чини се да немачка влада разматра могућност издавања виза и људима са средњом стручном спремом. То се у Данској показало као прави потез, али власти у Немачкој по том питању још немају искуства. Много тога зависи и од немачких послодаваца, односно њихове спремности да уђу у ризик.

Либиг међутим указује да многа немачка предузећа нерадо запошљавају људе из иностранства.

- Питали смо их да ли имају интереса да радну снагу траже и на страним тржиштима рада, на шта је највећи број одговорио: Ни у ком случају - прича он.

Како би постала атрактивна за људе с високим образовањем, Француска је ту ставку недавно прецизирала у свом Закон о усељавању. То се посебно односи на менаџере који раде за мултинационалне корпорације и који зарађују више од 5.000 евра месечно.

Шведска опет негује много либералнију политику.

- Тамо можете да дођете и да тражите било који посао - каже Либиг.

Он додаје да је, за разлику од Шведске, Француска прилично затворена, а да се Немачка налази негде између те две земље.