Никола жели да постане највећи произвођач јаја на Балкану: Отишао је из Београда и започео бизнис који се исплати за 6 месеци (ФОТО)

Никола Драганић је одгајивач на фарми јапанских препелица који је имао храбрости да напусти дотадашњи посао, оде из Београда и окуша се у потпуно непознатој причи.

Цела прича, са срећним крајем, почиње једног кишног дана у пролеће 2000. године. Мала дрвена барака у Београду, на Лекином брду, била је место одакле је све почело.

- Размишљао сам чиме бих могао да се бавим као додатним послом, јер моји приходи у фирми у којој сам био запослен, нису били велики. Једино што сам знао, било је то, да хоћу да се бавим производњом хране. Док сам планирао и бавио се анализом планова, задесио ме је, нимало наиван, поремећај у организму. Наиме, лекари су установили да постоји недостатак гвожђа и препоручили су ми препеличија јаја. Рекли су ми да је то добро и за дијабетичаре, јер је моја бака била дугогодишњи дијабетичар. Ја сам то видео као некакав знак од Бога и почео сам са производњом препеличијих јаја - прича Никола Драганић.

Баш као и догађања у земљи, тако је и посао текао. Некада добро, некада лошије. И онда 2009. године десиле су се велике промене у Николином животу. Родио му се син Марко, изгубио је посао у фирми у којој је дуго и поштено радио, мајка му је остала трајни инвалид, кућа, окућница, заједно са фармом препелица, потпуно је изгорела.

- Супруга Тања и ја смо одлучили да са дететом одемо код њених родитеља у Гучу, јер нисмо имали новац да би закупили стан у Београду. Отворио сам, поново, фарму препелица, али и покренуо производњу кавеза за препелице, а касније кренуо са производњом кавеза за коке носиље. Фарме препелица сам ширио и у осталим општинама, тако да их сада имам на шест локација. У Гучи сам тада запослио осам људи. Сада крећем са производњом инкубатора, а запослио сам још три особе. Производићу их у Гучи, а брзом поштом, о мом трошку шаљем их широм Србије - наводи рођени Београђанин, који је одлучио да ризикује, да иде на све или ништа, јер није имао шта да изгуби.

Никола је направио рачуницу, за све људе који би желели да се баве узгојем јапанских препелица и производњом јаја.

- Са кавезима, 640 одраслих препелица коштају 2.100 евра. Они месечно поједу 500 килограма хране, а то је око 20.000 динара, а снесу око 11.000 јаја. Јаје на тржишту вреди 10-12 динара. Исплативост се огледа у малом утрошку хране, да би једна препелица снела 90 јаја, потребно је да поједе само 2,7 килограма “ФСХ Јабука концентрата“. За почетак узгоја, потребна је добро изолована просторија, кавези, инкубатор, и квалитетно матично јато. Овај посао се исплати за око шест месеци.

Јаја су веома богата витаминима А, Б1, Б6, Б12, Ц, Д и Е, гвожђем, фосфором, цинком и важним аминокиселинама. По својој хранљивости, препеличије јаје замењује пет кокошијих јаја.

И за крај, Никола има поруку за све оне који нису, до сада скупили храбрости да се окрену сопственом бизнису:

- Данашња омладина је веома статична, нема петљу да крене у сопствени бизнис. Желим, да на свом примеру покажем, да су и немогуће ствари могуће, ако имате вољу, жељу за радом и верујете у то што радите. Сан није нешто што видите током спавања, већ оно што вам не дозвољава да спавате. Дан од 24 сата ми је, веома често, прекратак, али не зато што не стигнем да завршим све послове на време, него зато јер уживам у своме послу, уживам дружећи се са препелицама и гледајући их како се њихов број повећава, уживам у све већим могућностима које ми мој посао пружа, а на крају, не могу се пожалити на зараду. Овај посао је веома поштен и исплатив- закључује успешни одгајивач коме је жеља да постане највећи произвођач препеличијих јаја на Балкану.