ПОСАО У СРБИЈИ! Радно време 5 сати, обезбеђени храна и смештај, а зарада више од 100.000 МЕСЕЧНО!
У сезони када се спрема огрев нарочито се осети мањак па неретко настану и мањкови у снабдевању дрвима.
Доскора, као алтернатива, долазиле су и дрвосече са подручја Републике Српске, али и њих је све мање јер одлазе за већу плату у Словенију.
Већ годинама фирме које за потребе „ЈП Србија шуме“ обављају шумарске послове, попут сече индустријског и огревног дрвета или изношења обловине, кубуре са проналаском радне снаге, иако у шумском газдинству „Борања“ из Лознице, које као део „Србијашуме“ газдује над 36.000 хектара приватних шума у западној Србији, кажу да има довољно и посла и пара, само нема људи.
ПРОВЕРЕН РЕЦЕПТ ЗА БРЗУ И ДОБРУ ЗАРАДУ: Овај посао на пољопривредном газдинству доноси велики ПРОФИТ
ТРГОВЦИ, ИТ СТРУЧЊАЦИ И ДАЉЕ НАЈТРАЖЕНИЈИ, а ево до којих је радника најтеже доћи
Поред пензије, зараде још коју пару: У Србији нема довољно трговаца, па су и пензионери иза каса!
- Да би се јавиле на наш тендер те фирме морају испунити и законом предвиђене услове, од којих је један и запослена одговарајућа радна снага.
Међутим већина фирми које се јављају на тендер има проблем да нађе радну снагу, иако је реч о добро плаћеном послу који, додуше, у рангу физичке тежине следи одмах после рударства, али је ефективно радно време краће и не дуже од 4 до 5 сати дневно. Способан и вредан секач месечно може да заради више од 100.000 динара уз обезбеђену храну и смештај – кажу у „Борањи“.
Дуги низ година, како објашњавају саговорници, ове после на подручју западне Србије радила је увезена радна снага са подручја Републике Српске, док су у шумама источне Србије доминантни међу дрвосећама били држављани Румуније.
Последње две сезоне, међутим, уз хронични недостатак домаћих дрвосеча, фирме из западне Србије које раде за „Србијашуме“ све теже ангажују и дрвосече из Републике Српске, јер већина њих на овај сезонски посаоодлази у Словенију, за још бољу плату и услове.
- Неколикоје проблема због којих постоји апсолутни дефицит дрвосеча у Србији. Најпре јер се тај кадар код нас уопште не школује. Потом је проблем тај што они радници из Србије који имају стручни сертификат сада барабар са Босанцима одлазе у Словенију, а нових радника који би прошли обуку једноставно нема, иако је могућност зараде у односу на све друге сезонске физичке послове неупоредиво већа.
Са евиденције Службе за запошљавање, чак и да има заинтересованих, не смемо да ангажујемо необученог радника због ризика од повређивања – објашњава власник једне занатске радње из Ваљева, који годинама ради за „Србијашуме“.