КАКАВ ПАРАДОКС! ОВО је РОБА коју комшије најчешће пазаре у Србији када организовано дођу у куповину

Навикли смо да слушамо приче о томе како су наши људи повољно купили разне производе у Мађарској или Бугарској, али и код осталих суседа. Изненадиће вас да исти ти Мађари, Румуни и Бугари долазе код нас због исте ствари. Па ко је онда у праву?

Доживели сте повреду на раду? Ево како да наплатите осигурање

ДА ВАМ ЗАСТАНЕ ЗАЛОГАЈ У ГРЛУ: Непун килограм једне врсте хране продат је за чак 75.000 ЕВРА

Срби у Мађарсу по технику и храну, а Мађари у Србију по гардеробу и слаткише

Сваки други купац на суботичком бувљаку је из Мађарске, али ову пијацу у последње време посећује и све више људи из Хрватске и Босне и Херцеговине. У четири наткривене хале, са понудом већом од 50.000 артикала на више од 1.700 тезги викендом је на суботичком бувљаку као у кошници са најмање 10.000 купаца.

- Мађари купују мед по цени од 250 динара, чоколаде произведене у Србији, вегету и црвену паприку, чоколаде са рижом и чоколадне бананице у пакету од 32 комада по цени од 120 или 140 динара. Највише купују гардеробу, "маркиране" тренерке, дуксеве и други текстил - каже један продавац на бувљаку.

Организоване туре аутобусом као Срби некада

За комад одеће, рецимо, доњи или горњи део тренерке, плаћају од 1.000 до 1.300 динара. Купују и доњи веш, чак и поврће. Продавци кажу да викендом Мађари долазе и организовано аутобусима, а осим за личне потребе гардеробом са ове пијаце снабдевају и своје бутике.

Није редак случај да управо купац из Мађарске купи робу на бувљаку која је стигла из његове домовине, јер је код нас цена нижа или иста због погодности повратка пореза на куповину, такозване "Афе". А управо је то главни разлог због чега и наши грађани одлазе у шопинг у Мађарску.

Нови хит међу љубитељима ботанике: Ваздушне биљке у ЛЕБДЕЋИМ САКСИЈАМА (ВИДЕО)

- Месечно једном са пријатељима одлазимо у Сегедин и у маркетима се снабдевамо храном. Нису сви производи јефтинији, али је избор много већи, а за куповину намирница, већу од 180 евра, враћа нам се 18 одсто "Афе" или ПДВ-а. На технику је поврат новца чак 27 одсто и поуздано знам да људи из целе Србије чак и телефоном наруче телевизор у Мађарској и они по договору уређај испоруче у својој радњи у граду који је нама најближи. Рачуница је проста, ако је код нас телевизор 600 евра, исти и бољи у Мађарској је 500 евра и још вам врате 135 евра. Чуо сам да је исплативо куповати код њих и беби опрему - каже Марко Ж. из Суботице.

БиХ: Тамо јефитније гуме и бензин, а у Србију се иде по месо и рибу

Од Ужица до граничног прелаза Увац, преко Прибоја, и назад је око 200 километара, а Ужичани, опет имају добру рачуницу да пређу тај пут, ако желе да купе аутомобилске гуме. Увац је граница између Прибоја и Рудог на међи Србије и Босне и Херцеговине, а недалеко од рампе, са босанскохерцеговачке стране, налази се пар продавница пнеуматика.

Најскупље је предјело: Домаћице откриле како да УШТЕДИТЕ кад спремате славу

Цена једне гуме зависно од промера, овде је од десет до 30 евра јефтинија него у Србији. Под условом да Ужичанин на Увац крене аутомобилом који троши осам литара на сто километара, и за гориво точено у Србији по просечној цени од 145 динара у два смера потроши 2.320, одосно око 20 евра, на куповини четири гуме може да уштеди и до 100 евра. Рачуница је још уноснија ако се са Увца врати добро натанкован банзином који је тамо јефтинији и до 20 фенинга.

Од пазара на Увцу много више могу да ућаре Прибојци којима је Увац на два, три километра од града, а нешто мање од њих и Пријепољци и Нововарошани којима до Увца и назад треба 50 односно 60 километара.

У БиХ и по ПВЦ столарију

Поред гума и горива, трећи разлог преласка преко Увца је ПВЦ столарија, за десет до 20 одсто јефтинија него у Србији. Јефтиније аутомобилске гуме су и примарни разлог због којих Бајинобаштани прелазе у пар километара удаљене Скелане.

- Купио сам тамо недавно четири гуме које су ме коштале 8.000 динара. За те паре у Србији не бих могао да купим ни две. Наточио сам и 40 литара горива и на томе уштедео 800 динара, јер је бензин код њих јефтинији 20 - 25 динара – прича један Бајинобаштанин.

Повраћај ПДВ

"Цака" исплативости трговине у БиХ лежи у чињеници да се на изласку из ове земље врши повраћај ПДВ-а који је у Босни 17 одсто, а опет Србија не наплаћује царину за робу испод 100 евра. И грађани Лознице, Бање Ковиљаче и Малог Зворника углавном прелазе преко Дрине у БиХ такође због јефтинијих пнеуматика, горива, али и акумулатора за аутомобиле.

Из продаје повучен ЦИПИРИПИ КРЕМ, пронађени КОМАДИЋИ ГУМЕ у њима

- Не памтим када сам у Србији сипао гас, јер је у Зворнику јефтинији за око 30 динара, а до тамо ми треба само да пређем мост преко реке - каже мештанин Малог Звоника.

Од намештаја и гардеробе до меса за сушење

Скелани су мало место у БиХ са свега неколико продавница, па Скеланци долазе у Бајину Башту по белу технику, намештај и гардеробу. Грађани БиХ у српско Подриње долазе по сирово месо које користе за сушење, и рибу нарочито пред Никољдан.

Хрватима у Србији јефтинија храна њихове производње

Наше комшије из Хрватске најчешће долазе у погранична места у Бачкој где пазаре пиће и храну, а ми им се реванширамо одласком у Славонију у куповину електричних уређаја. Војвођанско насеље Богојево уз хрватску границу последњих година доживело је прави препород "мрављег шверца", а њихове мале продавнице претвориле су се у велике шопинг центре.

У једном таквом од скоро 2.000 квадрата гужве су од јутра до мрака, док аутомобилске таблице на паркингу већином имају шаховницу.

- Долазимо из Осијека обично породично, два до три пута месечно у Богојево у набавку. Овде је килограм зачина (познати такозваи жути додатак јелима популарног хрватског бренда) 400 динара, а код нас прерачунато, скоро 800, иако се производи у Хрватској. Људи купују већином храну, месне прерађевине, као и сокове и алкохолна пића - каже Свен Марић затечен пуним пластичних кеса.

У Србију по цигарете, алкохол и сокове

Ту килограм свињског меса дође око 400 динара, а у Хрватској је скоро дупло скупље, као и сокови и алкохолна пића. Литар сока у Србији је око 100 динара, прерачунато на нашу валуту у Хрватској је минимално 150. При куповини цигарета примети се највећа разлика, паклица у просеку код нас кошта 250 динара, а у Хрватској је око 400 динара.

Иду и код стоматолога и оптичара

Сличну навалу шопинг туриста из Хрватске имају и друга погранична места - Бачка Паланка, Шид и Оџаци, а комшије долазе чак да поправљају зубе, те на прегледе код оптичара који су овде и три пута јефтинији.

Нови бизнис станодаваца: Хоће да зарађују на студентима, повећали кирије за 30 одсто због једне ствари

У последње време доста људи долази да пазари злато, нарочито бурме које код нас коштају од 10.000 па надаље, а у Хрватској испод 20.000 динара не могу да се нађу.

Јефтинија електроника и наравно повраћај ПДВ-а

Са друге стране ми у Славонији најчешће пазаримо електронику, пре свега рачунаре и телевизоре.

- Цене електронике су јефтиније у Хрватској за десет до 20 одсто, још кад вам одбију 25 одсто ПДВ-а исплати се да одете до Илока или Вуковара у шопинг. Тамо сам пазарио добар лаптоп за 150 евра и смарт ТВ за 200 евра - каже Момир Антић из Новог Сада.

Румуни бициклом у Србију по хлеб и млеко

Откако је у Накову код Кикинде, пре три године отворен гранични прелаз између Србије и Румуније, све већи број грађана те земље долази у продавнице у Накову да пазаре робу широке потрошње. Будући да су Наково и суседно румунско село Лунга удаљени свега неколико километара, има Румуна који скоро свакодневно у Наково долазе ради куповине основних животних намирница, хлеба, млека, уља и остале хране.

Избегавате ова четири става ако желите да ваша деца буду ФИНАНСИЈСКИ успешна

- Румуни код нас највише пазаре прехрамбене артикле, затим цигарете и алкохол, и то све врсте ракије и пива. Купују и зачин, уље, брашно, средства за хигијену, као и све друго за свакодневне кућне потребе једне породице, јер им је све јефтиније. Има и оних који долазе по хлеб и млеко, а границу прелазе бициклом - каже Велимир Јарић, власник продавнице мешовите робе у Накову.

Румуни долазе и у Кикинду ради куповине, али најчешће, викендом, јер радним данима они који су запослени не могу да стигну пошто прелаз код Накова ради само до 19 сати. Викендом, ипак, није приметан велики број купаца из  Румуније у кикиндским продавницама.

Са друге стране, Кикинђани не одлазе у Румунију ради велике куповине. Углавном одлазе на једнодневни излет у Темишвар да обиђу тај град, па посету искористе и за шопинг у великом тржном центру. Међутим, таквих центара има и у Новом Саду, тако да Темишвар није мека за ту врсту куповине.

Бугари долазе у Пирот и због вечерњег провода

Становници нашег источног суседа Бугарске суботом и недељом масовно долазе у Пирот у шопинг, али и у провод у пиротским кафанама и хотелима.У Пироту бугарски држављани највише купују месо и месне прерађевине, роштиљ, сир, качкаваљ, цеђено млеко са паприком, коре за питу, чак и воће и поврће на зеленој пијаци.

Купују и кажу да такве квалитетне производе и домаће месо нема код њих. Пироћанци у суседној Бугарској највише пазаре гардеробу, обућу и белу технику, али и намештај који је знатно јефтинији него код нас.

Пироћанка Милена Јовановић често путује у суседну Бугарску у шопинг и у великим трговачким центрима пазари углавном гардеробу за себе и породицу.

- Гардероба у Бугарској, посебно на пијаци јефтинија је и за више од 50 посто. Зимска јакна код нас кошта 220 евра, а у Бугарској може да се купи за 100 - каже она.

- Купила сам себи и деци обућу у једном шопинг молу која је јефтинија од 30 -50 посто него код нас. Исплати се путовати од Пирота до Софије и прећи 70 километара и купити јефтинију обућу или одећу. Чујем да многи у Софију одлазе и на лечење - каже Пироћанка Снежана Петровиц.

Циљају на сиротињу: Комадају лешеве и зарађују МИЛИОНЕ, цена ДЕЛА зависи од ТРЖИШТА

Продавачица у једној од продавница млечних производа поред зелене пијаце у Пироту Данијела Петковић каже да Румуни код њих купују сир, качкаваљ, масло, вурду, јогурт, коре за питу...

- Не питају за цену. Викендом дневно прође око 300 бугарских држављана. Купују не само за себе већ и за пријатеље. Задовољни су квалитетом производа које не могу да купе у Бугарској - каже Петковићева.

То потврђује Росица Василева из Софије која обавезно купује сир, качкаваљ, коре за питу, готове пите, додајући да "тако квалитетних производа нема" код њих.

- Викендом највише гостију имамо из суседне Бугарске. Долазе, јер им се допада наш роштиљ који обавезно понесу кући. Дневно угостимо и педесетак гостију из Бугарске - прича власник познате пиротске крчме Бобан Танчић која се налази у комплексу Музеја Понишавља.

Не зна се часног крста: МЛЕКО у Србији јефтиније од ВОДЕ

Српска роба боља, али је бугарска јефтинија

Омиљена шопинг одредишта житеља наших сиромашних и неразвијених општине су бугарски градови Софија, Ћустендил и Благојевград. Иван Николов каже да Босилегашани безмало сваког дана одлазе у Бугарску да би куповали гардеробу, сухомеснате производе и другу робу, која је мање квалтетна од српске, али јефтинија. Неки иду и по аутомобиле. У трговину Босилеграђани одлазе због већег избора робе. Поједини производи су за дест до 20 одсто јефтинији од српских.

Помама за корама за гибаницу

Према речима Митка Корзанова, Бугари у Босилеграду највише купују коре за гибаницу и пите, прерађевине од меса и популаран универзални зачин за јела.

Држављани Бугарски највише организују шопинг туре у Пироту, Нишу и Димитровграду где углавном пазаре прашак за прање веша и друга средства за хигијену, али и качкаваљ, сир, саламе, кобасице и друге месне прерађевине, које су нешто јефтиније од бугарских. Бугари у Босилегад највише долазе петком на градску пијацу, где купују квалтетан сир и друге млечне произовде.

Македонија

На улицама и у дућанима у Врању у дане викенда све се више чује македонски језик, јер у куповину дође пеко 200 џављана из суседне земље. Македоци у Врању највише пазаре сухомеснатепрозводе, сир, кајмак, гардеробу, обућу због чега врањски трговци у бројним бутицима задовољно трљају руке, јер сваки купац у просеку остави у просеку најмање 5.000 динара.

Митко Дебарлијев сваке суботе са супругом Виолетом од Скопља до Ваја преваљује 90 километара да би напуио гепек “опела” квалитетнијом и за 20 до 30 осто јевтинијом српском робом. Највише купаца Је Из Куманова, у којем живи знатан број Срба. Највише пазаре доњи веш, дуксерице, фармерке, мајице, постељину, а омљено одредиште су им и две градске пијаце.

У Македонију одлазе и купци са југа Србије.Углавном купују сухомеснате производе, сир фету, кафу, цигарете и гардеробу. До пре неколико година мого више Врањанаца, Бујановчана и Прешевљана одлазило је да тргује у Македонији. Обавези купци углавом су власници врањских бутика.

Ово НЕЋЕТЕ научити у школи: 11 духовитих лекција Била Гејтса о успеху

Црна Гора

Понуде и цене су углавном исте са обе стране границе, изузев бензина који је десетак центи јефтинији у Црној Гори. Али нико ни из правца Србије ка Црној Гори ни обрнуто не иде да би куповао.