ОПАСНА СТОЧНА ЗАРАЗА ХАРА ГРЧКОМ И РУМУНИЈОМ: Хрвати забранили увоз преживара! Ево шта ће Србија урадити (ФОТО)

Хрватска је о одлуци обавестила Европску комисију те надлежно тело Румуније, из које је у Републику Хрватску и пристизао највећи број пошиљки малих преживара.

Смртоносни вирус који погађа овце и козе наставља харати грчким и румунским фармама, због чега су тамошње владе увеле ограничења на превоз животиња како би сузбиле ширење болести

Козја куга, позната и као куга малих преживара, први пут је откривена у Грчкој у јулу. Овај високо заразни вирус, који је први пут идентификован у Обали Слоноваче 1942. године, иако не погађа људе, може усмртити до 70 одсто заражене стоке.

Хрватска је о одлуци обавестила Европску комисију те надлежно тело Румуније, из које је у Републику Хрватску и пристизао највећи број пошиљки малих преживара.

Ресорно министарство у Србији упозорило на ову појаву

Министарство пољопривреде Србије такође предузима мере и активности за спречавање уношења вируса куге малих преживара у Републику Србију, наведено је недавно у објави на званичној Инстаграм страници.

Услед појаве заразне болести куге малих преживара (PPR) у земљама у окружењу, Управа за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде је предузела мере и активности како би се спречило уношење болести у нашу земљу и то: појачану контролу животиња које се увозе у Републику Србију, са посебном пажњом на овце и козе, преглед пратеће документације за сваку пошиљку, која укључује сертификате о здрављу животиња издатих од стране надлежних ветеринарских служби земље извознице, као и обавезну дезинфекцију свих транспортних средстава која превозе животиње преко границе, стоји у саопштењу.

Шта је куга малих преживара?

Куга малих преживара (PPR) је први пут пријављена на Европском континенту 2018. године, када је дијагностикована прва епидемија у Бугарској, у граду Бољарова, близу границе са Турском.

Болест се испољава од перакутне до субакутне форме, са манифестацијама грознице и општих, дигестивних и респираторних поремећаја, крварењима, улцерозним лезијама, ерозијама или некрозама на слузокожи органа за варење и дисање, као и појаве промена на плућима (бронхопнеумонија).

Вирус који узрокује козју кугу припада групи парамиксовируса. PPR показује неке клиничке и епидемиолошке разлике у поређењу са симптомима говеђе куге, на коју донекле личи и са којом би се могло помешати (узрочник је РНК вирус, сферичног облика, пречника 150 нм и геном антигенски веома сличан вирусу говеђе куге, који има релативно ниску отпорност на дејство физичких и хемијских агенаса, уништава се за 60 минута на 50°Ц, са полуживотом од 2 сата на 37° Ц, неотпоран на пх ≤4 или ≥11, веома осетљив на алкохол, фенол и већину дезинфекционих средстава, ( 2% натријум хидроксидом у року од 24 сата), док га хлађење и замрзавање презервира.

Како се куга преноси?

Преноси се директним контактом, а на незаражена би се подручја болест првенствено могла пренети током превоза заражених животиња. Иако се коза сматра осјетљивијом од оваца, инфекција код оваца може проћи незапажено.

Најчешћи непосредан начин инфекције је инхалирање вируса аерогеним путевима. Измет, исцедак из носа и ока богати су вирусима, а уношење хране и воде контаминиране њима такође је један од могућих начина инфекције.

У Африци је болест карактеристична и по сезоналности. До врхунца епидемије долази током кишне и сушне сезоне.

Како се лечи?

Заражене животиње се лече антибиотицима као што су хлорамфеникол, пеницилин и стрептомицин, а може бити од користи и симптоматско лечење.

Такође, развијена је вакцина која може смањити смрт у стаду.

Извор: Србија Данас/Блиц