СКУПИ СТАНОВИ У БЕОГРАДУ: Нови раст цена на пролеће, познато колико ћете више новца морати да издвојите
За сада је још неизвесно како ће на ове постојеће корекције и оне које се најављују, реаговати инвеститори јер на цену квадрата значајно утиче и однос понуде и потражње.
Иако је цена изградње станова готово иста у свим деловима Србије и креће се од 600 до 700 евра по квадрату, у поједеним деловима Београда квадрат се продаје и за 8.000 евра, а разлог за то је скупо грађевинско земљиште, луксузна опрема некретнине, али и већа тражње од понуде за неке атрактивне локације.
НОВА УРЕДБА ВЛАДЕ СРБИЈЕ: Двоструко већи пенали за оне који не обезбеђују објекте како закон налаже
НЕШТО ПОТПУНО НОВО: У овом српском граду можете да купите точено млеко из млекомата (ФОТО)
НОВА ПРАВИЛА ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ ПОЛОВЊАКА: Познато у ком случају ће ауто морати да прегледају и форензичари МУП-а
Ова астрономска вредност могла би на пролеће да се додатно увећа уколико поред поскупљења гвожђа од 40 посто, скоче и цене осталог грађевинског материјала, попут термоизолационих блокова и столарије, које се најављују, што би трошкове градње са садашњих 700 евра, могло значајније да коригује.
Процењује се да би то могло у неким градовима, посебно Београду, да увећа тржишну вредност квадрата између пет и 10 посто, јер у произвођачкој цени изградње 70 посто учествује материјал, а 30 иде "за руке". Ипак, за сада је још неизвесно како ће на ове постојеће корекције и оне које се најављују, реаговати инвеститори јер на цену квадрата значајно утиче и однос понуде и потражње.
Оно што је за Београд извесно то је да су луксузни станови на атрактивним локацијама и даље примамљиви и да се више траже него што се граде, па стручњаци процењују да ће инвеститори управо због тога своје трошкове превалити на купце, односно да ће тржишне цене квадрата сигурно у Београду бити веће. Колико, то ће се ускоро видети, али треба да се зна да грађевински материјал ипак није пресудан код одређивања вредности квадрата. То је пре свега грађевинско земљиште, које је најскупље у Београду а према проценама оно учествује 30 посто у цени некретнине, на неким атрактивним локацијама иде и више јер се ар плаћа и до 100.000 евра.
Управо због тога али и луксузног опремања неких некретнине са врхунским материјалима, процењује се да би у најлуксузнијм насељима могло да дође до највећег раста вредности квадрата.
Тако бар тврди један од већих инвеститора у Београду, који наводи да поскупљење грађевинског материјала мора да се одрази на цену коштања квадрата.
- Та поскупљења нису мала јер је гвожђе поскупело 40 посто, арматурна мрежа се у новембру продавала за 520 евра по тони у динарској противвредности, а у јануару је отишла на 720 евра. Повећане су и цене челичних лимова, а најављен је и раст термоизолационих материјала и столарије бар за 20 посто. Све то сигурно ће утицати на поскупљење станова који се граде. Управо то као и опремање неких некретнина са врхунским материјалима, могло би да доведе да у најлуксузнијим насељима, скочи цена некретнине бар за пет посто. То би значило да би квадрат новоградње на пролеће могао да са 8000 скочи на 8.400 евра по квадрату. И са том ценом станови ће се продати јер се још у изградњи на неким локацијама, они разграбе - наводи он.
Горан Родић, из Грађевинске коморе Србије, не негира да поскупљење грађевинског материјала може да утиче на скок цена квадрата али напомиње да коначну реч ипак даје тржиште.
- Стан је тржишна категорија и влада захтев понуде и потражње. Градња најлуксузнијег стана може да кошта 700 евра по квадрату и ако значајније скоче цене грађевинског материјала то може да се коригује навише. Ипак, нисмо ми скупи произвожћачи већ су скупе дажбине, посебно грађевинско земљиште, хиљаду такси, пројекат. Примера ради на најлуксузнијим локацима у Београду цена земљишта по квадрату може да буде и 1.000 евра, што онда нормално увећава и тржишну вредност стана јер су улагања инвеститора већа. Зарада није увек извесна и може да иде од 100 до 1.000 евра по квадрату јер зависи за колико ће га продати - наводи Родић.
Он додаје да се те зараде у зонама које нису на ексклузивним локацијама умереније од оних на луксузним.
- Ако је инвеститор на Новом Београду продао квадрат по 2000 евра, он је за земљиште, таксе, прикључке, дозволе дао је између 1300 и 1400 евра. Значи он је по квадрату зарадио од 600-700 евра од којих ће намирити трошкове који иду на плате радника, порезе и доприносе. Ако га је изградња квадрата коштала 600 евра, онда је између 700 и 800 евра отишло на земљиште, таксе, прикључке за струју, воду - каже он и додаје:
- Највећи издатак је ту био за грађевинско земљиште које учествује са 30 посто, што значи да је инвеститор у овом конкретном случају, за то могао да издвоји 400 до 420 евра. Преостали део од 200 до 300 евра је отишао на таксе, прикључке за струју и воду, употребне и друге дозволе - наводи Родић.
