СПАС ЗА ПЛАНЕТУ: Да ли су аутомобили на струју заиста бољи од бензинаца и дизелаша?
Све док не променимо начин добијања електричне енергије за покретање возила, ово је само неки вид прелазне фазе, а не пут за спас планете.
Сведоци смо глобалне помаме за електро-возилима (ЕВ), која полако, али сигурно стижу и код нас. Заговорници тврде да је то једини пут за спас наше, руку на срце, већ напаћене планете.
Неодољиви ЕВРОПСКИ ГРАДОВИ на КОРАК од ВАС! Овог МАРТА европске метрополе по ЦЕНИ ВЕЋ ОД 229€!
Да ли знате како да будете продуктивнији на послу? Ово су савети најбољих!
Грађани, важне вести! Држава организује обуку, раднике траже уздуж и попреко, а плата већа од 100.000
Уз недоумицу да ли је заиста спас, иду и питања колико смо упознати са новом врстом возила, те колика је њихова реална емисија загађења или степен искоришћења енергије?
На ово последње ћемо покушати да дамо кратак одговор.
ЕВ може да конвертује око 14 одсто електричне у кинетичку енергију кретања, док код традиционалних возила са унутрашњим сагоревањем (СУС) имамо степен искоришћења од око 20 до 30 одсто.
Једноставна рачуница показује да је то два до три пута искоришћенија енергија, што је једна од ставки на које се позивају присталице ЕВ-а.
Како је то могуће?
Електрична енергија је специфична, није најпогоднија за транспортовање и само изгледа као јефтина, јер смо навикли да је користимо за тостере и миксере, али не и за превоз.
Оно о чему мало ко размишља, јесте да је за коришћење електричне енергије као погонског горива, потребно проћи два енергетска циклуса, док код нафтних деривата имамо један циклус.
Наиме, код електричне енергије, неопходно је претворити хемијску енергију (рецимо природни гас у термоелектранама) у електричну, а потом електричну искористити као кинетичку енергију. Код СУС мотора имамо само циклус искоришћења хемијске енергије за кретање.
Оно што такође представља огроман проблем јесу губици приликом транспорта електричне енергије, односно губици у проводницима.
Основ овог проблема је отпорност проводника. Кратки проводник ће забележити губитак од око 20 одсто енергије, док код дужих проводника губитак може бити и до 50 одсто!
Најближи пример је кабл пуњача мобилног телефона. Можда сте приметили да је код свих "брзих" пуњача кабл јако кратак. Експеримент је могућ и у "уради сам" варијанти, где бисте мерили потребно време за један циклус пуњења батерије мобилног телефона кратким, а потом каблом дужим за око 50 одсто.
Овај проблем је могуће делимично заобићи већим проводником, али би то променило инфраструктуру самог проводника, који опет мора имати оптимизован пресек, снагу и тежину. Даље, високонапонски трансформатори имају степен искоришћења до 90 одсто, док је исти код стандарне утичнице у домаћинству око 50 одсто.
Знамо да електро-мотори могу имати степен искоришћења до 60 одсто, при оптималном броју обртаја и оптерећења.
У ЕВ-има степен искоришћења услед губитка у преносу око 25 одсто, што је идентично као сада већ застарела карбураторска технологија, док је код модерних СУС мотора са директним убризгавајем степен коришћења енергије 30 одсто.
Ако знамо ове параметре, можемо израчунати приближно реалан степен искоришћења енергије ЕВ-а: гасна турбина има степен искоришћења око 40 одсто, високонапонски трансформатори око 90 одсто, кућне утичнице око 50 одсто, краћи кабл пуњача око 80 одсто, што значи да имамо приближно реалан степен искоришћења од око 14,4 одсто енергије, пре но ЕВ претвори своју електричну енергију у кинетичку, као што СУС возило ради са погонским горивом.
Ово је само почетак, тек треба поставити питања о аутономији, производном процесу литијум-јонских батерија (један од најпрљавијих индустријских процеса), одлагању/рециклирању истих, мрежи суперпуњача...
Будућност транспорта је можда у електровозилима, али све док не променимо начин добијања електричне енергије за њих, ово је само неки вид прелазне фазе, а не пут за спас планете како нам се говори.