СРБИЈА НА ЛИДЕРСКОЈ ПОЗИЦИЈИ: Поздрављена политичка и економска воља региона за уклањање трговинских баријера
Садашње власти у региону имају политичку и економску вољу да се баријере које “коче” проток људи, роба, услуга и капитала уклоне и да границе у региону функционишу попут оних у Европској унији
То је закључак панела о инфраструктури и регоналном повезивању у оквиру Копаоник бизнис форума, на којем су говорили министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, министар за капиталне инвестиције Црне Горе Младен Бојанић, шеф регионалног представништва за Западни Балкан ЕИБ Алесандро Брагонзи, директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек.
ЦЕНЕ НИКАД ВЕЋЕ У ЦЕЛОМ СВЕТУ: Шта нам се спрема и каква нас економија чека после тешке корона године
ТЕК СМО ПОЧЕЛИ! Јапански инвеститори све више долазе у Србију: Нови пројекти у плану Србија 2025!
КУДА ИДЕ ОВАЈ СВЕТ? У Србији цвета морбидни бизнис, убијају и деру мачке због крзна, монструозни ланац трговине сеже до Запада
Министар Момировић истакао је да је већина пројеката која је покренута у Србији усмерена и ка региону и додао да Србија жели да преузме активну улогу у јачању целог реиона и подизању његове конкурентности.
- Увек истичем да је повезивање и уклањање граничних и царинских барикада једини начин за превазилажење економских проблема, али и неких других проблема у региону, наслеђених из прошлости - рекао је Момировић.
Истакао је да свака инвестиција у инфраструктуру у Црној Гори, БиХ или Северној Македонији има ефекат и на привреду Србије, јер су, каже, наше економије и грађани повезани.
- Саобраћај у региону је јако повезан и уверан сам да ћемо са новом владом Црне Горе успоставити још боље односе, што гарантује садашња пракса - рекао је Момировић и додао да само регионална сарадња чини саобраћај бржим и комуникацију међу људима бољом.
Момировић указује да је бесмислено да једна земља улаже милионе евра у путеве, ако се проблеми на границама не решавају и уколико камиони и људи на границама чекају сатима.
Жеља региона је, додаје он, да границе функционишу попут оних у Европској унији - слободно и без угрожавања суверенитета.
Министар Бојанић каже да садашње владе у региону, за разлику од неких претходних које су постављале границе, имају жељу да те граничне баријере уклоне како би људи и привреда имали слободан проток.
Сматра да би цео регион код међнародних финансијских институција требло да изађе са заједничким пројектима и да покаже да постоји политичка жеља и воља за заједничко функционисање.
Бојанић каже да је добро уколико Србија заврши пут до Бољара, али да то није потпуно уколико кроз Црну Гору имате "макадам".
Говорећи о аутопуту Бар-Бољаре, Бојанић каже да је аутопут, по првобитним договорима, већ требало да буде готов, међутим, додаје, постојало је пуно проблема и да се у старту каснило годину дана са почетком радова.
Према последњим договорима, наводи, тај аутопут требало би да буде завршен до 30. новембра ове године, те да ће грађани Србије следеће године на море моћи и тим путем.
Додаје да је аутопут од Бара до Бољара прва деоница од укупно четири, да је његова вредност око 900 милиона евра, да ће за преостале три деонице Црној Гори тебати још око 1,4 милијарди евра.
Бојанић каже да Црна Гора тај новац не може да обезбеди из буџета, јер је, додаје, јавни дуг те земље већ достигао 105 одсто БДП-а.
Због тога ће, додаје, за средства морати да конкурише и код Европске уније, а да ће неке пројекте радити склапањем јавно-приватних партнерстава.
Међу приоритетима у области инфраструктуре у Црној Гори су, наводи Бојанић, Јадранско-јонски аутопут, модернизација железнице, аутопут до Сарајева и лука Бар.
Шеф регионалног представништва за Западни Балкан ЕИБ Алесандро Брагонзи каже да је та банка до сада подржала много пројеката у региону и њихов циљ је, додаје, да приближе Срибију и цео регион тржишту Европске уније.
Међу најважнијим пројектима, које је ЕИБ подржао у Србији, Брагонзи је навео Коридор 10 који повезује Србију са Бугарском и Северном Македонијом.
- Ми смо инвестирали више од 170 милиона евра у овај пројекат - рекао је Брагонзи.
Каже да ЕУ помаже земљама чланицама у развоју путне и железничке инфраструктуре кроз разне облике, од давања техничке подршке, преко грантова и ИПА грантова, до давања кредита, преко својих банка, по конкурентим каматним стопама.
Брагонзи каже да је најевћи корисник тих средстава у региону управо Србија и која тај новац улаже у инфраструктурне пројекте - аутопутеве, модернизацију железнице.
Директор Транспортне заједнице Матеј Закоњшек каже да би Западни Балкан требало да се интегрише са тржиштем ЕУ, а то, додаје, значи, да између Србије, Црне Горе, БиХ, Словеније, Италије, Шведске не постоје разлике у процедурама на границама.
- Морамо да имамо на уму да повезивање одређених земаља није довољно, зато морамо да имамо те паневропске конекције, и то је једини начин да транспортно тржиште буде одрживо - каже Закоњшек.
Истакао је да је један од највећих проблема у региону управо процедура на границима, и додао да без обзира колико је модерна железница, уколико путнички воз чека на граници 90 минута, а теретни и дуже од тога.
- Морамо да смањимо време чекања и да се приближимо временима чекања у Европи - закључио је Закоњшек.
