У ОВИМ ЗЕМЉАМА НЕ ЖЕЛЕ ДИГИТАЛНЕ НОМАДЕ: Организују протесте против њих и траже да оду, а разлози су бројни
У неким земљама не желе дигиталне номаде због промена које ови са собом доносе.
Дигиталне номаде, обично ИТ професионалце који си свој посао односно канцеларију "понели са собом", много су у протекле две године с радошћу најављивали и описивали малтене као посебну туристичку категорију и економску предност оних који могу да их привуку.
КРАЉЕВИ МАРКЕТИНГА! Продају пице НИНЏА КОРЊАЧАМА, а имају и СПЕЦИЈАЛНУ ИСПОРУКУ! (ВИДЕО)
EXPO ЋЕ ДОВЕСТИ ДВА МИЛИОНА ТУРИСТА! Вучић: "Спас су стране директне инвестиције"
ЕЛИТНО ЗАНИМАЊЕ ОДЛАЗИ У ЗАБОРАВ: Иако раднике плаћају "сувим златом" нико не жели да се бави овим послом
Али, однедавно, локално становништво их више не дочекује раширених руку баш посвуда у свету, јер су мештани схватили да су жртве џентрификације, пишу медији.
До пандемије на дигиталне се номаде гледало као на симпатичне авантуристе и егзотичне путнике, а од пандемије и оне који су радо виђени "гости на дуже" јер су добри потрошачи. Државе су се утркивале која ће им понудити боље услове за (привремено) пресељење, па је то направила и Хрватска. Али, након што је рад на даљину постао масовни феномен, ветар је почео да дува из другог смера. Почели су "да се питају" и локални мештани.
Локално становништво из популарних дестинација за номаде, госте све чешће дочекују порукама да се врате одакле су дошли. У априлу су на улице изашли становници португалског главног града Лисабона, прије њих учинили су то становници Мексико ситија, колумбијског Медељина, а нелагодност у својим некад тихим срединама осећа и домицилно становништво светске престолнице дигиталних номада Ћианг Маија у северном Тајланду.
Сви су они постали жртве џентрификације, процеса који су са собом донели номади, а њиме се из корена мења карактер локалних четврти након прилива имућнијих странаца и предузећа. С доларима или еврима које доносе и троше номади дижу цене најма некретнина, али доносе и своје навике живљења.
Дигитални номади радо и све више долазе у Хрватску, тврди и најпознатији хрватски зет из Холандије, те лобиста за интересе номада Јан де Јонг. Он је казао да сваког месеца с лаптопом у ранцу у Хрватску дође око 5.000 дигиталних номада те се задржавају око два месеца и солидно троше.
Џентрификација је присутна и у Хрватској, али пре свега због туризма, каже група истраживача с Економског института Загреб (Микулић, Визек, Стојчић…) који ће и идућег месеца представити нове резултате свог пројекта о утицају туризма на тржиште некретнина и живот уз море, пишу хрватски медији.
