ТАМНА СТРАНА ЕВРОПСКОГ "БЛАГОСТАЊА": Раде дуже, а живе...
Људи у ЕУ који данас улазе у свет рада могу очекивати да ће бити активни (било запослени или незапослени) готово две године дуже. То је скоро две године (1,9) више него пре десет година. Највећи радни век имају најбогатије чланице ЕУ, од Холандије и Данске до Британије и Немачке.
Радни век грађана Европске уније се, као и животни век, повећава. Очекивано трајање радног века данас у просеку износи 35,4 године.
Према Еуростатовом истраживању, мањи радни век се очекује у само три земље (Бугарска, Грчка и Италија), а у још три је исти (Мађарска, Пољска и Белгија).
У Хрватској је то повећање, додуше, упола мање, са 31,4 године у десет претходних година очекивани радни век повећан је на 32,6 година.
Две крајности у Унији у том погледу представљају Шведска и Италија. Очекивани радни век Швеђана и пре десет година био је натпросечних 38,9 година, а у међувремену је повећан на чак 41,2 године.
При врху је још неколико (нај)богатијих чланица ЕУ, од Холандије и Данске до Великој Британије и Немачке. Швеђани ће, на пример, радити пуних десет година више него Италијани.
Иако се и код њих бележи повећање, у просеку ће Италијани у животу радити најкраће, 30,7 година.
Пре десет година по краткоћи су предњачили Мађари и Малтежани.
Повећању радног века на нивоу ЕУ придонеће понајпре жене. Код њих се очекивани радни век од 2005 повећао за 2,6 година - на 32,8, док је код мушкараца помак само годину дана, са 36,7 на 37,9 година, а у пет земаља (углавном медитеранских) се и смањио.
Пензионери који су у Хрватској права остварили по Закону о пензионом осигурању (а таква их је већина) данас у просеку имају 30 година стажа. Међутим, нови корисници по ЗОМО-у, који су се пензионисали ове године, у просеку имају 32 године пензионог стажа (мушкарци 33, а жене 31 годину).
